Donećemo bar tri odsto glasova SNS-u

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom Rasim Ljajić kaže da se proces protiv Vojislava Šešelja završava na način kako je i počeo – presedanom. Tribunal u Hagu pokušava da reši problem koji je sam napravio i tako što samo žele da konačno stave tačku na taj proces.

„Presedan je da Šešelj 12 godina leži u zatvoru bez presude, kao i odluka Tribunala da lider SRS-a nije obavezan da prisustvuje izricanju presude 31. marta. Ovaj problem nije nastao u Srbiji i zbog toga što vlada nije sarađivala sa sudom, već je nastao njihovim greškama, što oni neće da priznaju”, kaže Rasim Ljajić, predsednik Socijaldemokratske partije Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija u Vučićevoj tehničkoj vladi.

Na oštre komentare koji stižu iz Hrvatske da je Srbija obavezna da pruži garancije i isporuči Šešelja Hagu, Ljajić odgovara da hrvatski političari, ukoliko imaju bilo kakve optužbe ili zamerke, mogu odmah da se obrate Haškom tribunalu.

„Niko nije tražio garancije, a u Hrvatskoj bi bilo bolje da prvo pročitaju pre nego što kritikuju. Napadi koji dolaze iz Zagreba nastavak su presedana, jer da te izjave dolaze iz Nemačke, Norveške ili Holandije. Ovde nam lekcije drži Božo Petrov, moralna vertikala hrvatskog društva koji je rekao da neće praviti koaliciju sa HDZ-om ili SDP-om, pa se posle izbora nekoliko puta predomislio. Šta govoriti o karakteru te vlade ako im potpredsednik Sabora učestvuje u manifestaciji gde 5.000 ljudi skandira ’Za dom spremni’, a u vladi imaju čoveka koji kaže da je antifašizam floskula”, kaže Ljajić u intervjuu za „Politiku”.

Godinama ste na čelu tima koji sarađuje sa Hagom. Koliko vam je to donelo koristi, a koliko štete?

Svi znaju koliko je u Srbiji Hag nepopularna tema. U jednoj od kampanja ljudi Sulejmana Ugljanina delili su letke u Novom Pazaru na kojima se nalaze moja i fotografija Ratka Mladića, optužujući me za izdaju, ali ne znam čega. U srpskim sredinama su pak delili letak kako ja izručujem srpske generale i heroje Hagu.  

Radio sam u državnom interesu, a to je da svi koji su bili umešani u ratne zločine za to odgovaraju. Prvi je sa Tribunalom počeo da sarađuje Slobodan Milošević, koji je izručio Dražena Erdemovića.   

Da li je Hag ispunio svoju misiju?

Hag je formiran da zadovolji pravdu: da oni koji su počinili teška krivična dela odgovaraju, da žrtve dobiju satisfakciju i da to dovede do procesa pomirenja. Ni u jednom od ovih slučajeva to se, nažalost, nije dogodilo. Imam utisak da se nalazimo ne u 2016, već u 1996. kada govorimo o odnosima u regionu.

Vaša Socijaldemokratska partija Srbije na izborima 24. aprila izlazi sa Srpskom naprednom strankom, a najavili ste da ćete doneti koaliciji tri, četiri odsto glasova. Na osnovu čega to tvrdite?

SDPS ima razvijenu stranačku infrastrukturu i više od 140 lokalnih odbora širom zemlje. Donosimo sigurne glasove iz Sandžaka koje SNS ne bi dobio da mi nismo deo te koalicije. Uz to imamo i solidan rejting kod građana, iako nas mnogi, a naročito istraživači javnog mnjenja, potcenjuju. Uz to imamo i solidan rejting kod građana iako nas mnogi potcenjuju i daju nam za pravo da mi možemo koaliciji da donesemo najmanje tri odsto glasova ovoj koaliciji.

Da li se osećate prozvanim kada lider SNS-a Aleksandar Vučić govori kako je vlada DS-a loše radila i ostavila zemlju pred bankrotom, a vi ste bili ministar u toj vladi?

Nikada ne pljujem u bunar iz koga sam pio vodu. Prihvatam sve dobro i loše u vladama u kojima sam sedeo i najmanje što mogu da uradim jeste da ne blatim i pljujem one sa kojima sam do juče sedeo, jer će to više govoriti o meni nego o tim ljudima.

Zašto ste u koaliciji sa SNS-om?

Vlada Aleksandra Vučića je učinila dosta dobrih stvari u okolnostima koje nisu bile povoljne, imajući u vidu globalnu situaciju i činjenicu da ovde tranzicija traje 25 godina i da još nije završena. Mi se nalazimo napola puta od samoupravljanja do tržišne privrede i potrebno je učiniti odlučujući korak, što Vučić radi. To je razlog što smo mi u vladi – jer podržavamo nastojanje da se reforme konačno dovedu do kraja. Potrebno je da se afirmiše jedan pragmatizam u vođenju politike, čega ovde nije bilo dugo. Ovde su emocije ključna stvar, a inat nije emotivna, već politička kategorija. Ovde se građani opredeljuju za Rusiju ili SAD ili za neku političku opciju kao što se opredeljuju za Crvenu zvezdu ili Partizan.

Vi ste bili ministar u gotovo svakoj vladi posle 2000. godine, ali ste uvek bili na čelu drugog resora. Koje ministarstvo vam je najbolje „leglo”?

Političko ime sam napravio u prošlom vladinom sazivu, kada sam rukovodio Ministarstvom rada i socijalne politike. Ipak, najveće rezultate sam napravio u sadašnjem resoru – ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, gde sam završio digitalizaciju bez afera. Neverovatno je da je to prošlo gotovo neprimetno, a država je zahvaljujući digitalizaciji zaradila više od 100 miliona evra.

Nije prošao nezapaženo još jedan pokušaj prodaje „Telekoma”. Sada kada je prošla ta groznica, koje je, po vašem mišljenju, bilo najbolje rešenje?

U svaku raspravu ulazimo suviše ostrašćeno. Nažalost, imamo previše navijača, a premalo onih koji racionalno razmišljaju. Sama prodaja je bila nabijena emocijama, a niko nije razmišljao ekonomski. Ja nikoga nisam mogao da ubedim da je ekonomski vrlo dobro da „Telekom” bude prodat, jer je ekonomska logika to govorila.

Koliko ste zadovoljni turskim investicijama u Sandžak?

Turske investicije su još jedan stereotip protiv koga ne možete da se borite. Sinonim za turske investicije su navodne političke pretenzije te zemlje koje oni ostvaruju kroz ekonomske investicije u Sandžaku. Svaki investitor, bez obzira na to da li dolazi iz Turske, arapske zemlje ili bilo kog drugog dela sveta, želi da zaradi i to ne radi na osnovu političkih, već čisto ekonomskih interesa. Samo kod nas se biznis gleda kroz etničku prizmu, što je sulud pristup. Mi, nažalost, nemamo turske investicije u Sandžaku, već u drugim delovima Srbije.

Zašto izbegavaju Sandžak?

Samo ove nedelje su došle četiri kompanije iz Turske, ali niko nema interes da ulaže u Sandžak. Pokušavam da ih usmerim, ali oni neće. Pitaju me koliko je to udaljeno od aerodroma u Beogradu, pa kada čuju kilometražu, oni se opredeljuju za neke bliže destinacije, bliže autoputu. U Sandžaku je bio jedan turski investitor koji je otvorio prodavnicu baklava i kasnije je svoju prodavnicu preselio u Beograd.

Da li su Bošnjaci ugroženi u Srbiji?

Bošnjaci su u Srbiji ugroženi kao i svi drugi građani zbog nezaposlenosti, loše ekonomske situacije, loše infrastrukture. Bošnjaci imaju iste probleme kao i drugi građani, pogotovo u nerazvijenim sredinama. Ni manje ni više od toga.

Lider SDA Sulejman Ugljanin tvrdi da su Bošnjaci ugroženi.

To što on govori u najmanju ruku nije tačno i pokušaj je političke instrumentalizacije da se na navodnoj ugroženosti dobije politički poen. I to je ista matrica kao devedesetih godina, koja je tada mogla da ima rezultata, ali sada nema osnova. Takve reči ponavljati 2016. kao mantru besmisleno je i u to vam niko neće poverovati.

Da li je tačno da je Ahmed Davutoglu pokušao da vas pomiri?

To je bio jedan od težih dana u mom životu jer sam morao Ugljaninu da pružim ruku i zbog toga sam se iskreno veoma loše osećao. To je bila politički ispravna odluka, ali ne i ljudski...  

Kako komentarišete to što se muftija Muamer Zukorlić otisnuo u politiku?

Tu neće biti velike razlike, jer je i do sada bio politički aktivan. Njemu je verska odeća služila više kao zaštita i način da dođe do glasova verujućih ljudi, a sada je prinuđen da tu odeću skine, posle upozorenja iz Sarajeva.