Неподношљива лакоћа трампизама

Пре извесног времена лепо двогодишње дете отишло је да прими вакцину и недељу дана после тога добило је страшну температуру и постало веома, веома болесно и сад је аутистично”, изјавио је током актуелне председничке кампање Доналд Трамп, потврђујући се као аутор најневероватнијих претпоставки о томе како свет функционише.

Најпопуларнији републиканац у трци за Белу кућу ширио је дезинформације о рођењу Барака Обаме у Кенији и пре него што је ушао у политику, да би сада, у јеку избора, поново оживео спекулације да је први афроамерички председник у ствари муслиман, који би вероватно отишао на сахрану недавно преминулог судије Врховног суда да је обред вршен у џамији. Смрт Антонина Скалије родила је још један трампизам – да је овај судија у ствари убијен.

Алтернативна тумачења догађаја за која се не нуди ниједан доказ нису стигла с Трампом, али их је он изнео на главну политичку и медијску позорницу. Раније су само крајњи десничари и маргиналци подгревали тезу да је сида лабораторијски направљена или да човек никад није слетео на Месец. Сада човек с великим изгледима да постане председник САД озбиљно говори о томе да је један амерички генерал још пре сто година знао како да утера страх у кости муслиманским екстремистима – наводно их је ликвидирао мецима које је натопио свињском крвљу. Излишно је рећи да не постоје никакви историјски подаци о таквом догађају.

Трамп, а у знатној мери и други републиканци, учинио је да се медији и политичари озбиљно баве невероватним хипотезама, чак и оним које су у директном сукобу с историјским чињеницама или науком. Раније су крајњи конзервативци бежали у руралну Монтану јер су имали панични страх од тога да им влада трује децу вакцинама или да им усађује страшне идеје у школама. Одлучивали су се за живот у изолацији, сами се бринући о образовању свог порода да му држава случајно не би кроз образовни систем усађивала „погрешан” систем вредности. Данас, међутим, елита Републиканске странке, партије веома наклоњене бизнису, оспорава научнике који тврде да је претерана економска активност довела до глобалног загревања. Бројни конзервативни политичари тврдили су у интервјуима и говорима да је Обамина победа подметнута да би на власт дошао муслиман. То је био само део републиканске хистерије која је у свему видела заверу афроамеричког шефа Беле куће и мрачних сила и која је на крају испровоцирала бес народа, који сада гласа за великог непријатеља институција и естаблишмента Доналда Трампа. У таквој атмосфери милијардер из Њујорка наилази на пријемчиву публику кад каже да је Вашингтон радионица лажи. Као некадашњи водитељ ријалити програма и човек о којем су медији непрестано извештавали и пре него што се кандидовао, овај тајкун разуме да шокантне информације привлаче пажњу и да се у сећање пре уреже прва дезинформација него каснији деманти. Неки од трампизама јесу и да је стопа незапослености у САД виша од 20 одсто (званично је око пет одсто), као и да су власти сакриле идентитет стварних извршилаца терористичког акта на Њујорк и Вашингтон. Америка, наводно, мора да сачека да он уђе у Белу кућу да би сазнала истину.

Кристофер Руди, уредник конзервативног информативног сајта „Њузмекс”, објашњава да се теорије завере одлично уклапају у Трампову кампању. Постао је најснажнији кандидат републиканаца јер се упорно противио поретку, а део те приче јесте и супротстављање званичним верзијама догађаја иза којих стоје етаблирани медији и институције.

Редакција „Гардијана” Трампову заљубљеност у теорије завере повезује и с његовим ауторитаризмом. Као што не слуша лекаре који истичу да вакцине и аутизам нису повезани или занемарује чињенице еколога о ефекту стаклене баште, тако би Трамп, као председник, могао да одбаци савете стручњака, бирократије и разних департмента и да уместо њих слуша само свој унутрашњи глас о јавном здрављу, спољној политици или ратовању. Британски дневник подсећа да ауторитарни режими често измишљају „невидљиве силе” у виду домаћег или страног непријатеља, кога криве за све проблеме – од пада вредности валуте, преко природних катастрофа, до губитка популарности владе. Популисти и демагози врше поделу на „народ” и „мрачне силе” да би онда они, као наводни представници народа и његове истинске воље, уклонили „корумпиране” институције и опозицију и ућуткали експерте. У том контексту помиње се и изјава француске екстремне десничарке Марин Лепен да ће, ако она постане председница, наступити владавина референдума и да ће се „народ еманциповати од глобалиста”.

Социјални психолог Карен Даглас истиче да половина Американаца верује макар у једну ничим непоткрепљену верзију о догађајима из прошлости. Иако политичари и медији обично не оспоравају званични став о догађајима у Даласу, укоренило се веровање да је убиство Џона Кенедија било завера, у шта верује скоро 60 одсто грађана. Ипак, Трамп и остали „истраживачи истине” лично су похрањивали савремене теорије завере о Обами и климатским променама. Зато данас скоро 40 одсто становника САД не верује у глобално загревање, док је 20 одсто њих убеђено да је Обама рођен изван САД.

Коначно, за теорије завере и антиестаблишмент кандидате важи исти парадокс: што се струка и институције више упињу да докажу да су њихове тврдње неосноване, то они имају више поклоника. Тако је Трампова популарност порасла кад је против њега устао готово цео Вашингтон, као што је скочио и број оних који су веровали да је Обама рођен изван САД чим је овај објавио своју крштеницу са Хаваја.