Nepodnošljiva lakoća trampizama

Pre izvesnog vremena lepo dvogodišnje dete otišlo je da primi vakcinu i nedelju dana posle toga dobilo je strašnu temperaturu i postalo veoma, veoma bolesno i sad je autistično”, izjavio je tokom aktuelne predsedničke kampanje Donald Tramp, potvrđujući se kao autor najneverovatnijih pretpostavki o tome kako svet funkcioniše.

Najpopularniji republikanac u trci za Belu kuću širio je dezinformacije o rođenju Baraka Obame u Keniji i pre nego što je ušao u politiku, da bi sada, u jeku izbora, ponovo oživeo spekulacije da je prvi afroamerički predsednik u stvari musliman, koji bi verovatno otišao na sahranu nedavno preminulog sudije Vrhovnog suda da je obred vršen u džamiji. Smrt Antonina Skalije rodila je još jedan trampizam – da je ovaj sudija u stvari ubijen.

Alternativna tumačenja događaja za koja se ne nudi nijedan dokaz nisu stigla s Trampom, ali ih je on izneo na glavnu političku i medijsku pozornicu. Ranije su samo krajnji desničari i marginalci podgrevali tezu da je sida laboratorijski napravljena ili da čovek nikad nije sleteo na Mesec. Sada čovek s velikim izgledima da postane predsednik SAD ozbiljno govori o tome da je jedan američki general još pre sto godina znao kako da utera strah u kosti muslimanskim ekstremistima – navodno ih je likvidirao mecima koje je natopio svinjskom krvlju. Izlišno je reći da ne postoje nikakvi istorijski podaci o takvom događaju.

Tramp, a u znatnoj meri i drugi republikanci, učinio je da se mediji i političari ozbiljno bave neverovatnim hipotezama, čak i onim koje su u direktnom sukobu s istorijskim činjenicama ili naukom. Ranije su krajnji konzervativci bežali u ruralnu Montanu jer su imali panični strah od toga da im vlada truje decu vakcinama ili da im usađuje strašne ideje u školama. Odlučivali su se za život u izolaciji, sami se brinući o obrazovanju svog poroda da mu država slučajno ne bi kroz obrazovni sistem usađivala „pogrešan” sistem vrednosti. Danas, međutim, elita Republikanske stranke, partije veoma naklonjene biznisu, osporava naučnike koji tvrde da je preterana ekonomska aktivnost dovela do globalnog zagrevanja. Brojni konzervativni političari tvrdili su u intervjuima i govorima da je Obamina pobeda podmetnuta da bi na vlast došao musliman. To je bio samo deo republikanske histerije koja je u svemu videla zaveru afroameričkog šefa Bele kuće i mračnih sila i koja je na kraju isprovocirala bes naroda, koji sada glasa za velikog neprijatelja institucija i establišmenta Donalda Trampa. U takvoj atmosferi milijarder iz Njujorka nailazi na prijemčivu publiku kad kaže da je Vašington radionica laži. Kao nekadašnji voditelj rijaliti programa i čovek o kojem su mediji neprestano izveštavali i pre nego što se kandidovao, ovaj tajkun razume da šokantne informacije privlače pažnju i da se u sećanje pre ureže prva dezinformacija nego kasniji demanti. Neki od trampizama jesu i da je stopa nezaposlenosti u SAD viša od 20 odsto (zvanično je oko pet odsto), kao i da su vlasti sakrile identitet stvarnih izvršilaca terorističkog akta na Njujork i Vašington. Amerika, navodno, mora da sačeka da on uđe u Belu kuću da bi saznala istinu.

Kristofer Rudi, urednik konzervativnog informativnog sajta „Njuzmeks”, objašnjava da se teorije zavere odlično uklapaju u Trampovu kampanju. Postao je najsnažniji kandidat republikanaca jer se uporno protivio poretku, a deo te priče jeste i suprotstavljanje zvaničnim verzijama događaja iza kojih stoje etablirani mediji i institucije.

Redakcija „Gardijana” Trampovu zaljubljenost u teorije zavere povezuje i s njegovim autoritarizmom. Kao što ne sluša lekare koji ističu da vakcine i autizam nisu povezani ili zanemaruje činjenice ekologa o efektu staklene bašte, tako bi Tramp, kao predsednik, mogao da odbaci savete stručnjaka, birokratije i raznih departmenta i da umesto njih sluša samo svoj unutrašnji glas o javnom zdravlju, spoljnoj politici ili ratovanju. Britanski dnevnik podseća da autoritarni režimi često izmišljaju „nevidljive sile” u vidu domaćeg ili stranog neprijatelja, koga krive za sve probleme – od pada vrednosti valute, preko prirodnih katastrofa, do gubitka popularnosti vlade. Populisti i demagozi vrše podelu na „narod” i „mračne sile” da bi onda oni, kao navodni predstavnici naroda i njegove istinske volje, uklonili „korumpirane” institucije i opoziciju i ućutkali eksperte. U tom kontekstu pominje se i izjava francuske ekstremne desničarke Marin Lepen da će, ako ona postane predsednica, nastupiti vladavina referenduma i da će se „narod emancipovati od globalista”.

Socijalni psiholog Karen Daglas ističe da polovina Amerikanaca veruje makar u jednu ničim nepotkrepljenu verziju o događajima iz prošlosti. Iako političari i mediji obično ne osporavaju zvanični stav o događajima u Dalasu, ukorenilo se verovanje da je ubistvo Džona Kenedija bilo zavera, u šta veruje skoro 60 odsto građana. Ipak, Tramp i ostali „istraživači istine” lično su pohranjivali savremene teorije zavere o Obami i klimatskim promenama. Zato danas skoro 40 odsto stanovnika SAD ne veruje u globalno zagrevanje, dok je 20 odsto njih ubeđeno da je Obama rođen izvan SAD.

Konačno, za teorije zavere i antiestablišment kandidate važi isti paradoks: što se struka i institucije više upinju da dokažu da su njihove tvrdnje neosnovane, to oni imaju više poklonika. Tako je Trampova popularnost porasla kad je protiv njega ustao gotovo ceo Vašington, kao što je skočio i broj onih koji su verovali da je Obama rođen izvan SAD čim je ovaj objavio svoju krštenicu sa Havaja.