Обама би подржао дијалог о Космету

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 3. марта – Амерички председнички претендент Барак Обама (46) одговорио је на писмо Мирјане Самарџије, председнице овдашњег Конгреса српског уједињења (КСУ) достављеног му пред нову рунду изјашњавања бирача која ће се одиграти и у Охају, где Американци српског порекла имају значајан гласачки удео. У кључном пасусу те поруке, прослеђене из КСУ-а, Обама наглашава:„У погледу Косова, Сједињене Државе имају продужену одговорност да охрабре све стране да траже мирно решење преосталих спорова. Као део те одговорности, ја подржавам и помоћи ћу на сваки начин дијалог између страна на Косову, зато што верујем да мир и стабилност заиста могу да буду осигурани само решењем које је прихватљиво свим странама. Чак и у одсуству међусобног споразума, права мањина и заштита историјских верских места, о којима говорите, никако се не смеју оспоравати”.

Обама подсећа да је „неколико сати пре проглашења косовске декларације о независности” издао саопштење у коме је инсистирао да „свим људима на Косову, било које етничке припадности, мора да буде омогућено да живе у слободном, толерантном и перспективном друштву, с потпуном заштитом права мањина и верских објеката”. Том приликом је нагласио и да су „Србија и њен народ ужасно пропатили у протекле две деценије и да Срби заслужују мирнију, просперитетнију и будућност с више наде”.

У жару страначке изборне кампање, Обами је водитељ телевизије Ем-Ес-Ен-Би-Си поставио питање у стилушта би радио кад би нови председник Русије (Дмитриј Медведев) наредио да руске трупе помогну Србији да поново овлада Косовом? Исказао је поверење у НАТО и обавезу алијансе да не дозволи евентуалну инвазију, па да он као председник не би деловао изоловано, већ са „међународном заједницом која је такође признала Косово”.

Правник с дипломом универзитета Харвард, Обама је у свој спољнополитички тим уврстио и Саманту Пауер, која се огласила у недељнику „Тајм” текстом „Духови Косова”.

Она сматра да Косово пали „три аларма за постојећи међународни систем”.

Потврђује „захлађење у америчко-руским односима које ће отежати Савету безбедности УН да се суочи са изазовима колективне безбедности 21.века”. Друго, око Косова су се „жестоко поделиле” чланице ЕУ. Треће, неслагања око Косова показују „непоузданост светских мерила за одређивање – који сецесионистички покрет заслужује међународно признање”. Подржаваоци косовске декларације независности требало би, наставља, да „разјасне” зашто сматрају да је „Косово заслужило признање”…

М. Пантелић

-----------------------------------------------

Мирољубиви Обама и Кенеди

Активисти покрета „Европа нема алтернативну” недавно су преко дела билборда „Косово је Србија” у Београду залепили постер са ликом Барака Обаме. Слика америчког председничког кандидата нашла се поред лика убијеног председника Џона Кенедија, чиме су активисти, како кажу, показали да и међу вашингтонским политичарима има мирољубивих државника.

Како објашњава Срећко Шекељић, из покрета „Европа нема алтернативну”, циљ акције био је да се критикује америчка спољна политика, али не паљењем њихове амбасаде већ подршком човеку који може променити курс Џорџа Буша.

– Ово је наш начин да кажемо шта нам се не свиђа. При том нисмо за то да се прекину односи са САД, већ да гледамо своје интересе и подржимо Обаму јер је обећао да ће водити мирољубиву политику – објашњава Срећко Шекељић.

Шекељић је свестан Обамине изјаве да ће САД штитити независност Косова, али овај активиста ипак сматра да Обама доноси промене.

Акција је покренула стару дилему о (не)промењивости америчке спољне политике. Многи наиме верују да за остатак света није много важно ко ће седети у Белој кући, јер се све вашингтонске администрације понашају слично.

Веровало се да ће Џорџ Буш изабрати изолационизам, а постао је изразити интервенциониста. Бројни Срби у САД подржали су 2000. републиканца Џорџа Буша и због његовог противљења „нејшн билдингу”,односно стварању нових нација. На следећим изборима 2004. опет су гласали за њега јер су мислили да се он посветио Авганистану, Ираку и Ирану и да је готово заборавио на Балкан. Тада је само требало избећи демократу Џона Керија који би у своју администрацију позвао сараднике Била Клинтона Мадлен Олбрајт и Ричарда Холбрука, који Србима због политике према Косову баш и нису остали у најлепшем сећању. Показало се ипак да је Бушова администрација према Косову имала исти став као Клинтонова, која је предводила НАТО интервенцију 1999. То, уосталом, важи и за све учеснике у овогодишњој изборној трци за председника САД.

Ј. С.