Obama bi podržao dijalog o Kosmetu

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 3. marta – Američki predsednički pretendent Barak Obama (46) odgovorio je na pismo Mirjane Samardžije, predsednice ovdašnjeg Kongresa srpskog ujedinjenja (KSU) dostavljenog mu pred novu rundu izjašnjavanja birača koja će se odigrati i u Ohaju, gde Amerikanci srpskog porekla imaju značajan glasački udeo. U ključnom pasusu te poruke, prosleđene iz KSU-a, Obama naglašava:„U pogledu Kosova, Sjedinjene Države imaju produženu odgovornost da ohrabre sve strane da traže mirno rešenje preostalih sporova. Kao deo te odgovornosti, ja podržavam i pomoći ću na svaki način dijalog između strana na Kosovu, zato što verujem da mir i stabilnost zaista mogu da budu osigurani samo rešenjem koje je prihvatljivo svim stranama. Čak i u odsustvu međusobnog sporazuma, prava manjina i zaštita istorijskih verskih mesta, o kojima govorite, nikako se ne smeju osporavati”.

Obama podseća da je „nekoliko sati pre proglašenja kosovske deklaracije o nezavisnosti” izdao saopštenje u kome je insistirao da „svim ljudima na Kosovu, bilo koje etničke pripadnosti, mora da bude omogućeno da žive u slobodnom, tolerantnom i perspektivnom društvu, s potpunom zaštitom prava manjina i verskih objekata”. Tom prilikom je naglasio i da su „Srbija i njen narod užasno propatili u protekle dve decenije i da Srbi zaslužuju mirniju, prosperitetniju i budućnost s više nade”.

U žaru stranačke izborne kampanje, Obami je voditelj televizije Em-Es-En-Bi-Si postavio pitanje u stilušta bi radio kad bi novi predsednik Rusije (Dmitrij Medvedev) naredio da ruske trupe pomognu Srbiji da ponovo ovlada Kosovom? Iskazao je poverenje u NATO i obavezu alijanse da ne dozvoli eventualnu invaziju, pa da on kao predsednik ne bi delovao izolovano, već sa „međunarodnom zajednicom koja je takođe priznala Kosovo”.

Pravnik s diplomom univerziteta Harvard, Obama je u svoj spoljnopolitički tim uvrstio i Samantu Pauer, koja se oglasila u nedeljniku „Tajm” tekstom „Duhovi Kosova”.

Ona smatra da Kosovo pali „tri alarma za postojeći međunarodni sistem”.

Potvrđuje „zahlađenje u američko-ruskim odnosima koje će otežati Savetu bezbednosti UN da se suoči sa izazovima kolektivne bezbednosti 21.veka”. Drugo, oko Kosova su se „žestoko podelile” članice EU. Treće, neslaganja oko Kosova pokazuju „nepouzdanost svetskih merila za određivanje – koji secesionistički pokret zaslužuje međunarodno priznanje”. Podržavaoci kosovske deklaracije nezavisnosti trebalo bi, nastavlja, da „razjasne” zašto smatraju da je „Kosovo zaslužilo priznanje”…

M. Pantelić

-----------------------------------------------

Miroljubivi Obama i Kenedi

Aktivisti pokreta „Evropa nema alternativnu” nedavno su preko dela bilborda „Kosovo je Srbija” u Beogradu zalepili poster sa likom Baraka Obame. Slika američkog predsedničkog kandidata našla se pored lika ubijenog predsednika Džona Kenedija, čime su aktivisti, kako kažu, pokazali da i među vašingtonskim političarima ima miroljubivih državnika.

Kako objašnjava Srećko Šekeljić, iz pokreta „Evropa nema alternativnu”, cilj akcije bio je da se kritikuje američka spoljna politika, ali ne paljenjem njihove ambasade već podrškom čoveku koji može promeniti kurs Džordža Buša.

– Ovo je naš način da kažemo šta nam se ne sviđa. Pri tom nismo za to da se prekinu odnosi sa SAD, već da gledamo svoje interese i podržimo Obamu jer je obećao da će voditi miroljubivu politiku – objašnjava Srećko Šekeljić.

Šekeljić je svestan Obamine izjave da će SAD štititi nezavisnost Kosova, ali ovaj aktivista ipak smatra da Obama donosi promene.

Akcija je pokrenula staru dilemu o (ne)promenjivosti američke spoljne politike. Mnogi naime veruju da za ostatak sveta nije mnogo važno ko će sedeti u Beloj kući, jer se sve vašingtonske administracije ponašaju slično.

Verovalo se da će Džordž Buš izabrati izolacionizam, a postao je izraziti intervencionista. Brojni Srbi u SAD podržali su 2000. republikanca Džordža Buša i zbog njegovog protivljenja „nejšn bildingu”,odnosno stvaranju novih nacija. Na sledećim izborima 2004. opet su glasali za njega jer su mislili da se on posvetio Avganistanu, Iraku i Iranu i da je gotovo zaboravio na Balkan. Tada je samo trebalo izbeći demokratu Džona Kerija koji bi u svoju administraciju pozvao saradnike Bila Klintona Madlen Olbrajt i Ričarda Holbruka, koji Srbima zbog politike prema Kosovu baš i nisu ostali u najlepšem sećanju. Pokazalo se ipak da je Bušova administracija prema Kosovu imala isti stav kao Klintonova, koja je predvodila NATO intervenciju 1999. To, uostalom, važi i za sve učesnike u ovogodišnjoj izbornoj trci za predsednika SAD.

J. S.