Пожар однео кућу ромској породици

Пожар који је прексиноћ захватио кућу у Улици Душана Вукасовића број 28 на Бежанији оставио је четворочлану ромску породицу без крова над главом. Њихов дом је до темеља изгорео, а комшије кажу да су ватрогасци стигли тек пола сата пошто је ватра планула. Тврде да су телефонски број 93 позивали најмање 10 пута и да је права срећа што није изгорела и оближња гаража.

Нико од чланова породице која је остала без дома јуче није био присутан. После пожара су негде отишли, а комшије кажу да их и не познају и не знају где се тренутно налазе.

– Било је четири часа ујутро када смо осетили снажан мирис дима. Пришли смо до прозора и видели да напољу бесни ватра. Излетели смо да помогнемо станарима куће која је увелико горела – објашњавају комшије и истичу да је пожар избио зато што је дом био илегално прикључен на струју.

Страхују да гареж испред изгореле куће неће бити очишћен годинама, јер је, како кажу, од овог дела Улице Душана Вукасовића „и Бог дигао руке”.

Сличне ствари у овој улици дешавале су се и раније. Због лоше постављених електричних каблова, један човек је недавно умало изгубио живот. Имао је срећу што му запаљена жица није пала на главу, већ је завршила на два метра од њега.

– Сваки пут када дуне и најслабији ветар нама се каблови откаче и праве проблеме – жале се житељи који кажу да већина домаћинстава користи илегалне прикључке Електродистрибуције „Београд”, као и да не постоји канализациона мрежа.

Због тога је једносмерни део ове улице, која се иначе протеже дуж целе Бежаније и дела Новог Београда, добио назив „мокра улица”. Чак и у врелим летњим данима, у време великих суша, овуда су текли потоци воде, а станари кажу да им највише смета неподношљиви смрад фекалија.

Осим канализације и струје, становнике мучи и криминал који овде одавно царује. Тако се многи житељи околних улица плаше да ноћу овуда пролазе, јер су чести случајеви пљачки и напада ножевима.

Поред спаљених и оронулих домова, који су нека врста обележја ове улице, на сваких двадесет метара налази се срушена кућа. Житељи кажу да је град почео рушење пре тридесетак година, али да никада нису подигнуте нове.

– Услови живота су неподношљиви. Нико не води рачуна о нама. Нека нам бар кажу ако треба да се селимо, да бисмо се на време припремили – очајни су становници дела Улице Душана Вукасовића у који, кажу, и полиција ретко залази.

У истој улици, само стотинак метара даље, подигнуте су велелепне зграде и куће испред којих су паркирани скупи аутомобили чији власници вероватно не знају ништа о проблемима својих комшија.