Џихадисти у европским гетима

Неколико дана после терористичких напада у Бриселу и првобитног шока, Европа је све забринутија због застрашујућег тероризма и његовог порекла које указује на то да џихадисти нису само у далекој Сирији, Ираку или Либији, него да су комшије које живе у гетима, предграђима великих европских градова, да су ту чак и рођени и да ће обрачун с њима бити раван грађанском рату.

Упозорења надлежних институција више су него забрињавајућа. Шеф Европола Роб Ванрајт упозорио је у Паризу да терористички напади у Бриселу показују да је мрежа од 5.000 терориста у Европи далеко опаснија него што се страховало, као и да они нису само претња Француској и Белгији, већ многим земљама ЕУ.

Последњи напади у Бриселу показали су, према његовим речима, нову, агресивну стратегију милитаната Исламске државе (ИД) према Европи. „Њихова мрежа је раширенија него што смо мислили. Тешко је проценити колико је терориста у овом тренутку спремно за нападе, али смо забринути због 5.000 радикализованих у Европи, који су били у Ираку и Сирији”, рекао је Ванрајт за Би-Би-Си.

С друге стране, америчка агенција Асошијетед прес јуче је објавила да ИД за извођење терористичких напада у Европи има припремљених 400 бораца и камиказа. Сви су п­рош­ли обуку у л­огорима у И­раку и ­Сирији и св­и с­у обуч­ен­и ­да ­рукују­ и ­ек­сплозивом.­

Поредећи колико је ситуацију у којој се Европа нашла у борби против тероризма лошија него када су САД објавиле рат Ал Каиди после напада 11. септембра 2001, „Њујорк тајмс” примећује да су Американци једноставно кренули на Авганистан, удаљену и „разваљену” државу, док је за европске лидере, који су очигледно у рату против ИД, изазов много тежи: непријатељи се крију у гетоизираним деловима Париза, Брисела и других европских градова „који представљају пропале мини-државе”.

Европа ће сада морати да се суочи са својим грађанима који подржавају ИД, а који су углавном трећа генерација муслиманских досељеника који су постајали све радикалнији како је све дебљом линијом исцртавана граница према њиховим сиромашним насељима која су живела властитим паралелним животом у односу на остало становништво.

„Можете бомбардовати Раку и можете то сматрати ратом, али нећете бомбардовати Моленбек или Схарбек или Сен Дени, осим ако нисте спремни за грађански рат”, рекао је Франсоа Хејсбург, председник Међународног института за стратешке студије, помињући области насељене муслиманима у Бриселу и Паризу.

Директор Међународног центра за студије радикализације и политичког насиља на Краљевском колеџу у Лондону Петер Р. Нојман је такође упозорио да су у Европи, нарочито Француској и Белгији, „у протекле две деценије настали делови које уопште не контролишу владе, скоро слично Јемену или Либији”.

Хејсбург упозорава да носећи се са тероризмом кроз негирање националности, злоупотребе грађанских слобода или недефинисаног ванредног стања, „можете створити услове који ће довести до грађанског рата у европским друштвима, што ИД управо жели”.

Уз примедбе да су европске државе властитим немаром „одгојиле” цела радикализована насеља у својим престоницама, необјашњиво је и да нису на време предузели потребне мере иако су били упозоравани.

Израелски лист „Харец” је подсетио да су белгијске безбедносне и друге западне обавештајне службе имале благовремене и прецизне обавештајне податке и упозорења у вези са терористичким нападима који су се догодили у уторак у Белгији. Овај лист тврди да су службе безбедности са високим степеном сигурности знале који су напади планирани у врло блиској будућности на аеродром и, по свему судећи, знали су и за метро.

Терористичка ћелија одговорна за нападе у Бриселу уско је повезана са мрежом која је извела серију напада у Паризу прошлог новембра и чини се у овој фази истраге да су били део исте терористичке инфраструктуре, на чијем је челу стајао Салах Абделсалам.

Абделсалам, који је после напада у Паризу побегао у Брисел, јуче је на суђењу у Бриселу тражио изручење Француској.

Претпоставља се да је његово хапшење било окидач за скраћење рока за напад у Бриселу јер је ИД била забринута да би после хапшења могао да ода информације о планираним нападима.

Још увек су контрадикторне информације у вези са трећим терористом Наџимом Лахрауијем (25), за кога се тврдило да се ипак разнео на аеродрому или да је у последњем тренутку побегао са аеродрома.

Такође у овом тренутку за белгијске безбедносне и обавештајне снаге је компромитујућа чињеница да је и сам турски председник Реџеп Тајип Ердоган упозорио Брисел о могућем терористичком нападу.

Ердоган је у среду саопштио да је Анкара прошле године два пута депортовала из Турске назад у Европу Ибрахима ел Бакрауија, једног од бомбаша самоубица који су у уторак извели нападе у белгијској престоници, са упозорењем да се ради о исламистичком борцу, јавио је Ројтерс.

„Белгија је игнорисала наше упозорење да је та особа страни борац”, обелоданио је Ердоган. Турски провладин лист „Јени Сафак” тврди да је и Ибрахимов брат Халид ел Бакрауи такође био у Турској 4. новембра 2014. године на истанбулском аеродрому „Ататурк” и да га је полиција контролисала све до напуштања земље 10 дана касније.

Упркос свим тим претходним упозорењима и обавештајним подацима, безбедносне снаге у Бриселу, где су налази и већина агенција ЕУ, остале су ограниченог обима, недовољног за непосредну опасност која је претила.

Бивши шеф израелске специјалне службе „Натив” Јаков Кедми тврди да је и Русија упозорила власти Белгије да се припрема терористички акт, али да систем за упозоравање на терористичке нападе у Европи не функционише уопште или веома слабо.

„Због свега, Европа је сада на прагу све већих и све крвавијих терористичких напада. Не само у Бриселу и не само у Белгији већ на целој европској територији”, преноси портал „Факти”.

Кедми тврди да се Европа неозбиљно понела поводом тога што хиљаде њених грађана улази у терористичке организације и каже да су они веровали да ће све то остати у границама Сирије, Либије или Израела.

На станку министара унутрашњих послова и правде јуче у Бриселу двојица белгијских министара ових министарстава су понудили оставке, али их је премијер Шарл Мишел одбацио.