Džihadisti u evropskim getima

Nekoliko dana posle terorističkih napada u Briselu i prvobitnog šoka, Evropa je sve zabrinutija zbog zastrašujućeg terorizma i njegovog porekla koje ukazuje na to da džihadisti nisu samo u dalekoj Siriji, Iraku ili Libiji, nego da su komšije koje žive u getima, predgrađima velikih evropskih gradova, da su tu čak i rođeni i da će obračun s njima biti ravan građanskom ratu.

Upozorenja nadležnih institucija više su nego zabrinjavajuća. Šef Evropola Rob Vanrajt upozorio je u Parizu da teroristički napadi u Briselu pokazuju da je mreža od 5.000 terorista u Evropi daleko opasnija nego što se strahovalo, kao i da oni nisu samo pretnja Francuskoj i Belgiji, već mnogim zemljama EU.

Poslednji napadi u Briselu pokazali su, prema njegovim rečima, novu, agresivnu strategiju militanata Islamske države (ID) prema Evropi. „Njihova mreža je raširenija nego što smo mislili. Teško je proceniti koliko je terorista u ovom trenutku spremno za napade, ali smo zabrinuti zbog 5.000 radikalizovanih u Evropi, koji su bili u Iraku i Siriji”, rekao je Vanrajt za Bi-Bi-Si.

S druge strane, američka agencija Asošijeted pres juče je objavila da ID za izvođenje terorističkih napada u Evropi ima pripremljenih 400 boraca i kamikaza. Svi su p­roš­li obuku u l­ogorima u I­raku i ­Siriji i sv­i s­u obuč­en­i ­da ­rukuju­ i ­ek­splozivom.­

Poredeći koliko je situaciju u kojoj se Evropa našla u borbi protiv terorizma lošija nego kada su SAD objavile rat Al Kaidi posle napada 11. septembra 2001, „Njujork tajms” primećuje da su Amerikanci jednostavno krenuli na Avganistan, udaljenu i „razvaljenu” državu, dok je za evropske lidere, koji su očigledno u ratu protiv ID, izazov mnogo teži: neprijatelji se kriju u getoiziranim delovima Pariza, Brisela i drugih evropskih gradova „koji predstavljaju propale mini-države”.

Evropa će sada morati da se suoči sa svojim građanima koji podržavaju ID, a koji su uglavnom treća generacija muslimanskih doseljenika koji su postajali sve radikalniji kako je sve debljom linijom iscrtavana granica prema njihovim siromašnim naseljima koja su živela vlastitim paralelnim životom u odnosu na ostalo stanovništvo.

„Možete bombardovati Raku i možete to smatrati ratom, ali nećete bombardovati Molenbek ili Sharbek ili Sen Deni, osim ako niste spremni za građanski rat”, rekao je Fransoa Hejsburg, predsednik Međunarodnog instituta za strateške studije, pominjući oblasti naseljene muslimanima u Briselu i Parizu.

Direktor Međunarodnog centra za studije radikalizacije i političkog nasilja na Kraljevskom koledžu u Londonu Peter R. Nojman je takođe upozorio da su u Evropi, naročito Francuskoj i Belgiji, „u protekle dve decenije nastali delovi koje uopšte ne kontrolišu vlade, skoro slično Jemenu ili Libiji”.

Hejsburg upozorava da noseći se sa terorizmom kroz negiranje nacionalnosti, zloupotrebe građanskih sloboda ili nedefinisanog vanrednog stanja, „možete stvoriti uslove koji će dovesti do građanskog rata u evropskim društvima, što ID upravo želi”.

Uz primedbe da su evropske države vlastitim nemarom „odgojile” cela radikalizovana naselja u svojim prestonicama, neobjašnjivo je i da nisu na vreme preduzeli potrebne mere iako su bili upozoravani.

Izraelski list „Harec” je podsetio da su belgijske bezbednosne i druge zapadne obaveštajne službe imale blagovremene i precizne obaveštajne podatke i upozorenja u vezi sa terorističkim napadima koji su se dogodili u utorak u Belgiji. Ovaj list tvrdi da su službe bezbednosti sa visokim stepenom sigurnosti znale koji su napadi planirani u vrlo bliskoj budućnosti na aerodrom i, po svemu sudeći, znali su i za metro.

Teroristička ćelija odgovorna za napade u Briselu usko je povezana sa mrežom koja je izvela seriju napada u Parizu prošlog novembra i čini se u ovoj fazi istrage da su bili deo iste terorističke infrastrukture, na čijem je čelu stajao Salah Abdelsalam.

Abdelsalam, koji je posle napada u Parizu pobegao u Brisel, juče je na suđenju u Briselu tražio izručenje Francuskoj.

Pretpostavlja se da je njegovo hapšenje bilo okidač za skraćenje roka za napad u Briselu jer je ID bila zabrinuta da bi posle hapšenja mogao da oda informacije o planiranim napadima.

Još uvek su kontradiktorne informacije u vezi sa trećim teroristom Nadžimom Lahrauijem (25), za koga se tvrdilo da se ipak razneo na aerodromu ili da je u poslednjem trenutku pobegao sa aerodroma.

Takođe u ovom trenutku za belgijske bezbednosne i obaveštajne snage je kompromitujuća činjenica da je i sam turski predsednik Redžep Tajip Erdogan upozorio Brisel o mogućem terorističkom napadu.

Erdogan je u sredu saopštio da je Ankara prošle godine dva puta deportovala iz Turske nazad u Evropu Ibrahima el Bakrauija, jednog od bombaša samoubica koji su u utorak izveli napade u belgijskoj prestonici, sa upozorenjem da se radi o islamističkom borcu, javio je Rojters.

„Belgija je ignorisala naše upozorenje da je ta osoba strani borac”, obelodanio je Erdogan. Turski provladin list „Jeni Safak” tvrdi da je i Ibrahimov brat Halid el Bakraui takođe bio u Turskoj 4. novembra 2014. godine na istanbulskom aerodromu „Ataturk” i da ga je policija kontrolisala sve do napuštanja zemlje 10 dana kasnije.

Uprkos svim tim prethodnim upozorenjima i obaveštajnim podacima, bezbednosne snage u Briselu, gde su nalazi i većina agencija EU, ostale su ograničenog obima, nedovoljnog za neposrednu opasnost koja je pretila.

Bivši šef izraelske specijalne službe „Nativ” Jakov Kedmi tvrdi da je i Rusija upozorila vlasti Belgije da se priprema teroristički akt, ali da sistem za upozoravanje na terorističke napade u Evropi ne funkcioniše uopšte ili veoma slabo.

„Zbog svega, Evropa je sada na pragu sve većih i sve krvavijih terorističkih napada. Ne samo u Briselu i ne samo u Belgiji već na celoj evropskoj teritoriji”, prenosi portal „Fakti”.

Kedmi tvrdi da se Evropa neozbiljno ponela povodom toga što hiljade njenih građana ulazi u terorističke organizacije i kaže da su oni verovali da će sve to ostati u granicama Sirije, Libije ili Izraela.

Na stanku ministara unutrašnjih poslova i pravde juče u Briselu dvojica belgijskih ministara ovih ministarstava su ponudili ostavke, ali ih je premijer Šarl Mišel odbacio.