Да ли слаб динар може повећати извоз

Требало је да аранжман са ММФ-ом крајем фебруара прође четврту ревизију, али је посета Мисије сведена на техничку, формална ревизија је одложена за период после избора и формирања нове владе. Генерално, у саопштењу за медије се констатује да је економски програм Србије остварио добре резултате, да су сви квантитативни циљеви извршења за крај децембра испуњени, а већином и значајно премашени, али је реструктурирање државних предузећа, укључујући и јавна предузећа, и даље тежак изазов. Ова генерална констатација је неспорна, као и већи део конкретних запажања. Неке констатације и препоруке би, међутим, требало прецизирати и, можда, преиспитати. Овде ћемо навести две.

Прва је препорука у вези с политиком и режимом девизног курса. ММФ сматра да би требало „дозволити већу дневну флексибилност девизног курса, у мери у којој то не би угрозило таргетирање инфлације и финансијску стабилност”. Питање: да ли и у којој мери напуштање другог сидра монетарне политике (курс) може обезбедити истовремено ефикасно циљање инфлације и финансијску стабилност? Одговори нису једнозначни. У освртима у стручној (и не само стручној) јавности изнета су и тумачења да флуктуације девизног курса треба дозволити полазећи од теоријског модела чистог таргетирања инфлације. Одговор на овакав став дала је гувернерка НБС („Политика“, 1. март 2016). У њему се закључује да девизни курс представља важну полугу стабилности читавог финансијског система и извесности пословања. Томе би се могло додати и нешто шире образложење. Општи оквир монетарне политике – модел циљања инфлације – функционише, према ставу ММФ-а, добро. У случају Србије, исказ ММФ-а јесте тачан на кратак рок. Инфлација је током последњих година ниска и успешно се контролише. Да ли је у случају Србије овај исказ тачан на цео период примене модела циљања инфлације?

Ова питања нису само реторичка, нити само теоријска. Разлог: динамика депрецијације курса и динамика инфлације су, у условима евризације, међусобно повезане повратном спрегом, која се брзо и лако може претворити у спиралу с наизменичним убрзаним променама инфлације и депрецијације. Другим речима, депрецијација би изазвала убрзање извоза на кратак рок и његово успоравање на средњи рок! Објективно се доводи у питање и остварење другог циља који је ММФ дефинисао: очување финансијске стабилности. Брза депрецијација курса доводи до брзог преливања валутног у кредитни ризик.

И поред тога, у јавности се и даље износе предлози о потреби „умерене депрецијације динара ради подршке извозу”. Поставља се и питање: каква је стварна идеја иза препоруке Мисије ММФ-а да се дозволи већа дневна флексибилност девизног курса? Да ли инфлација нижа од очекиване умањује ефекат (номиналног) замрзавања плата и пензија, па би мала (ипак) депрецијација погурала и инфлацију до „рационалног“ нивоа?

Друга констатација је најава Мисије ММФ-а да ће се о цени струје разговарати током наредне посете, након избора. Шеф Мисије је рекао да нису промењени рокови у програму реструктурирања ЕПС-а који се односе на усклађивање цене струје, прелазак тог јавног предузећа у акционарско друштво и отпуштање најмање 1.000 радника и да очекује да ће то бити реализовано у овој години.

Ово није спорно, али је питање да ли су сви рокови и параметри реструктурирања валидни и у тренутним околностима. Наиме, међународни паритет цене струје је један могући критеријум, али он не мора бити искључив у кратком року. Други критеријум би могла бити рентабилност пословања при постојећој цени и у тренутку када би подизање цене могло битно да промени структуру потрошње која је, иначе недовољна да подржи привредни раст у постојећим условима. Ово је, у суштини, спорно питање. Наиме, према прелиминарним резултатима пословања, ЕПС је у 2015. имао зараду од 2,5 милијарди динара, уместо планираног минуса у износу од 35,3 милијарде динара. Нагомилана ненаплаћена потраживања (178 милијарди динара на крају 2014) и неплаћене обавезе (180 милијарди динара) не решавају се ценом струје.

Овде не постављам питање о усклађивању те цене уопште, већ само питање да ли је оправдано да се део тог процеса задржи (како је предвиђено) у 2016. години.

Узгред, према подацима Републичког завода за статистику, просечна регистрована запосленост у области снабдевање електричном енергијом, гасом и паром у 2014. години била је 31.500. У 2015. тај број је осетно смањен – на 28.300. Не тврдим да тај број радника није предимензиониран, али експлицитни захтев у изјави шефа Мисије ММФ-а за отпуштање хиљаду радника је мало чудан детаљ у онако краткој изјави за штампу и с обзиром на наведене податке о смањењу броја радника у 2015.

Координатор истраживачког програма МАТ-а