Da li slab dinar može povećati izvoz

Trebalo je da aranžman sa MMF-om krajem februara prođe četvrtu reviziju, ali je poseta Misije svedena na tehničku, formalna revizija je odložena za period posle izbora i formiranja nove vlade. Generalno, u saopštenju za medije se konstatuje da je ekonomski program Srbije ostvario dobre rezultate, da su svi kvantitativni ciljevi izvršenja za kraj decembra ispunjeni, a većinom i značajno premašeni, ali je restrukturiranje državnih preduzeća, uključujući i javna preduzeća, i dalje težak izazov. Ova generalna konstatacija je nesporna, kao i veći deo konkretnih zapažanja. Neke konstatacije i preporuke bi, međutim, trebalo precizirati i, možda, preispitati. Ovde ćemo navesti dve.

Prva je preporuka u vezi s politikom i režimom deviznog kursa. MMF smatra da bi trebalo „dozvoliti veću dnevnu fleksibilnost deviznog kursa, u meri u kojoj to ne bi ugrozilo targetiranje inflacije i finansijsku stabilnost”. Pitanje: da li i u kojoj meri napuštanje drugog sidra monetarne politike (kurs) može obezbediti istovremeno efikasno ciljanje inflacije i finansijsku stabilnost? Odgovori nisu jednoznačni. U osvrtima u stručnoj (i ne samo stručnoj) javnosti izneta su i tumačenja da fluktuacije deviznog kursa treba dozvoliti polazeći od teorijskog modela čistog targetiranja inflacije. Odgovor na ovakav stav dala je guvernerka NBS („Politika“, 1. mart 2016). U njemu se zaključuje da devizni kurs predstavlja važnu polugu stabilnosti čitavog finansijskog sistema i izvesnosti poslovanja. Tome bi se moglo dodati i nešto šire obrazloženje. Opšti okvir monetarne politike – model ciljanja inflacije – funkcioniše, prema stavu MMF-a, dobro. U slučaju Srbije, iskaz MMF-a jeste tačan na kratak rok. Inflacija je tokom poslednjih godina niska i uspešno se kontroliše. Da li je u slučaju Srbije ovaj iskaz tačan na ceo period primene modela ciljanja inflacije?

Ova pitanja nisu samo retorička, niti samo teorijska. Razlog: dinamika deprecijacije kursa i dinamika inflacije su, u uslovima evrizacije, međusobno povezane povratnom spregom, koja se brzo i lako može pretvoriti u spiralu s naizmeničnim ubrzanim promenama inflacije i deprecijacije. Drugim rečima, deprecijacija bi izazvala ubrzanje izvoza na kratak rok i njegovo usporavanje na srednji rok! Objektivno se dovodi u pitanje i ostvarenje drugog cilja koji je MMF definisao: očuvanje finansijske stabilnosti. Brza deprecijacija kursa dovodi do brzog prelivanja valutnog u kreditni rizik.

I pored toga, u javnosti se i dalje iznose predlozi o potrebi „umerene deprecijacije dinara radi podrške izvozu”. Postavlja se i pitanje: kakva je stvarna ideja iza preporuke Misije MMF-a da se dozvoli veća dnevna fleksibilnost deviznog kursa? Da li inflacija niža od očekivane umanjuje efekat (nominalnog) zamrzavanja plata i penzija, pa bi mala (ipak) deprecijacija pogurala i inflaciju do „racionalnog“ nivoa?

Druga konstatacija je najava Misije MMF-a da će se o ceni struje razgovarati tokom naredne posete, nakon izbora. Šef Misije je rekao da nisu promenjeni rokovi u programu restrukturiranja EPS-a koji se odnose na usklađivanje cene struje, prelazak tog javnog preduzeća u akcionarsko društvo i otpuštanje najmanje 1.000 radnika i da očekuje da će to biti realizovano u ovoj godini.

Ovo nije sporno, ali je pitanje da li su svi rokovi i parametri restrukturiranja validni i u trenutnim okolnostima. Naime, međunarodni paritet cene struje je jedan mogući kriterijum, ali on ne mora biti isključiv u kratkom roku. Drugi kriterijum bi mogla biti rentabilnost poslovanja pri postojećoj ceni i u trenutku kada bi podizanje cene moglo bitno da promeni strukturu potrošnje koja je, inače nedovoljna da podrži privredni rast u postojećim uslovima. Ovo je, u suštini, sporno pitanje. Naime, prema preliminarnim rezultatima poslovanja, EPS je u 2015. imao zaradu od 2,5 milijardi dinara, umesto planiranog minusa u iznosu od 35,3 milijarde dinara. Nagomilana nenaplaćena potraživanja (178 milijardi dinara na kraju 2014) i neplaćene obaveze (180 milijardi dinara) ne rešavaju se cenom struje.

Ovde ne postavljam pitanje o usklađivanju te cene uopšte, već samo pitanje da li je opravdano da se deo tog procesa zadrži (kako je predviđeno) u 2016. godini.

Uzgred, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna registrovana zaposlenost u oblasti snabdevanje električnom energijom, gasom i parom u 2014. godini bila je 31.500. U 2015. taj broj je osetno smanjen – na 28.300. Ne tvrdim da taj broj radnika nije predimenzioniran, ali eksplicitni zahtev u izjavi šefa Misije MMF-a za otpuštanje hiljadu radnika je malo čudan detalj u onako kratkoj izjavi za štampu i s obzirom na navedene podatke o smanjenju broja radnika u 2015.

Koordinator istraživačkog programa MAT-a