Три пораза Хилари Клинтон

Бивша прва дама је у бици за повратак у Белу кућу у истом дану потучена на три „бојна” поља – у држави Вашингтон, на Аљасци и Хавајима – али је и даље водећи кандидат Демократске странке, захваљујући подршци партијског врха који ће на завршној конвенцији гласати за њу без обзира на резултате страначких избора.

Сенатор Берни Сандерс тешко је поразио Хилари Клинтон на прекјучерашњим прелиминарним изборима демократа – на Хавајима и у Вашингтону освојио је око 70 одсто гласова, а на Аљасци чак и више од 80 одсто, јавио је АП. Иако су Хаваји и Аљаска мале државе које не доносе велики број делегата (страначких депутата који ће на лето гласати за Клинтонову или Сандерса у складу с њиховим резултатима на партијском надметању), ове победе поручују сенаторовим подржаваоцима да још има наде. Управо је то требало социјалдемократи из Вермонта да би пробао да убеди бираче и донаторе да и даље вреди улагати гласове и новац у њега и поред да тога што медији прогнозирају сигурну победу његове ривалке.

Три пораза у истом дану послужила су и Клинтоновој да, како јавља Си-Ен-Ен, алармира финансијере да не смеју да се опуштају јер још ништа није готово. Сандерс је последњих месеци успео да јој парира у прикупљеном новцу захваљујући малим уплатама милиона Американаца, док се она ослања на велике донације крупног бизниса.

Некадашња државна секретарка досад је сакупила више делегатских гласова на страначким изборима (1.712 од потребних 2.383) и неупоредиво више гласова такозваних суперделегата (469), партијских званичника који могу да гласају за кога хоће, не обазирући се на резултате предизбора. Клинтонова је знатно „побегла” Сандерсу (1.004 делегата, укључујући 29 суперделегата), захваљујући победама у великим државама (које доносе велики број делегатских гласова) са огромном афроамеричком и латино заједницом. Због тога су многи медији и аналитичари поручили јавном мњењу да је разлика између њих недостижна. Ипак, социјалдемократа из Вермонта поручио је бирачима да је гласање у државама које су фаворизовале његову страначку колегиницу прошло и да је остатак утакмице, која ће се одигравати у срединама са већом белом популацијом, великим бројем високообразованих Американаца, као и оних из руралних средина, наклоњен – њему.

„Немојте дозволити никоме да вам говори да не могу да освојим номинацију или да победим на председничким изборима. Победићу и на једним и на другим изборима”, поручио је Сандерс бирачима после најновијег успеха.

Републиканци нису протеклог викенда одржали своје предизборе, али се зато Доналд Трамп побринуо да буду у медијима. Он је у интервјуу „Њујорк тајмсу” изложио своје виђење спољне политике, при чему је истакао да би у великој мери смањио америчко учешће у дешавањима у свету. Најпопуларнији конзервативац није желео да се представи као изолациониста, па је свој став према међународним односима дефинисао као: „Прво Америка”.

За НАТО је казао да је „економски непоштен” савез за САД (јер га Американци у највећој мери финансирају) и да би зато радо размислио о алтернативним алијансама које би се бавиле борбом против тероризма. Овај одговор ослања се на његову ранију изјаву да је НАТО „превазиђен” и да је време да се постигну нови договори о обавезама и правима чланица. Није одбацио могућност да би као председник САД можда шпијунирао Ангелу Меркел (НСА је прислушкивала њен телефон, али је Обама обећао да се то неће поновити) док је за канцеларкину политику према мигрантима казао да је наивна и да „уништава Немачку”.

Трамп је казао да Вашингтон треба да престане да купује арапску нафту јер заливске сунитске монархије нису показале заинтересованост за борбу против Исламске државе. Његов аргумент је да ове државе очекују да се америчка војска бори за њих на њиховом терену, у њиховом региону, али да Вашингтон то више не мора да ради јер му однедавно није потребна њихова нафта.

Додао је да би дозволио Јапану и Јужној Кореји да направе нуклеарно оружје јер је то, каже, боље него да се ослањају на америчку нуклеарну заштиту. Још би и повукао трупе САД из тих земаља ако оне не би трошиле знатно више на издржавање америчких војних база на својим територијама.