Tri poraza Hilari Klinton

Bivša prva dama je u bici za povratak u Belu kuću u istom danu potučena na tri „bojna” polja – u državi Vašington, na Aljasci i Havajima – ali je i dalje vodeći kandidat Demokratske stranke, zahvaljujući podršci partijskog vrha koji će na završnoj konvenciji glasati za nju bez obzira na rezultate stranačkih izbora.

Senator Berni Sanders teško je porazio Hilari Klinton na prekjučerašnjim preliminarnim izborima demokrata – na Havajima i u Vašingtonu osvojio je oko 70 odsto glasova, a na Aljasci čak i više od 80 odsto, javio je AP. Iako su Havaji i Aljaska male države koje ne donose veliki broj delegata (stranačkih deputata koji će na leto glasati za Klintonovu ili Sandersa u skladu s njihovim rezultatima na partijskom nadmetanju), ove pobede poručuju senatorovim podržavaocima da još ima nade. Upravo je to trebalo socijaldemokrati iz Vermonta da bi probao da ubedi birače i donatore da i dalje vredi ulagati glasove i novac u njega i pored da toga što mediji prognoziraju sigurnu pobedu njegove rivalke.

Tri poraza u istom danu poslužila su i Klintonovoj da, kako javlja Si-En-En, alarmira finansijere da ne smeju da se opuštaju jer još ništa nije gotovo. Sanders je poslednjih meseci uspeo da joj parira u prikupljenom novcu zahvaljujući malim uplatama miliona Amerikanaca, dok se ona oslanja na velike donacije krupnog biznisa.

Nekadašnja državna sekretarka dosad je sakupila više delegatskih glasova na stranačkim izborima (1.712 od potrebnih 2.383) i neuporedivo više glasova takozvanih superdelegata (469), partijskih zvaničnika koji mogu da glasaju za koga hoće, ne obazirući se na rezultate predizbora. Klintonova je znatno „pobegla” Sandersu (1.004 delegata, uključujući 29 superdelegata), zahvaljujući pobedama u velikim državama (koje donose veliki broj delegatskih glasova) sa ogromnom afroameričkom i latino zajednicom. Zbog toga su mnogi mediji i analitičari poručili javnom mnjenju da je razlika između njih nedostižna. Ipak, socijaldemokrata iz Vermonta poručio je biračima da je glasanje u državama koje su favorizovale njegovu stranačku koleginicu prošlo i da je ostatak utakmice, koja će se odigravati u sredinama sa većom belom populacijom, velikim brojem visokoobrazovanih Amerikanaca, kao i onih iz ruralnih sredina, naklonjen – njemu.

„Nemojte dozvoliti nikome da vam govori da ne mogu da osvojim nominaciju ili da pobedim na predsedničkim izborima. Pobediću i na jednim i na drugim izborima”, poručio je Sanders biračima posle najnovijeg uspeha.

Republikanci nisu proteklog vikenda održali svoje predizbore, ali se zato Donald Tramp pobrinuo da budu u medijima. On je u intervjuu „Njujork tajmsu” izložio svoje viđenje spoljne politike, pri čemu je istakao da bi u velikoj meri smanjio američko učešće u dešavanjima u svetu. Najpopularniji konzervativac nije želeo da se predstavi kao izolacionista, pa je svoj stav prema međunarodnim odnosima definisao kao: „Prvo Amerika”.

Za NATO je kazao da je „ekonomski nepošten” savez za SAD (jer ga Amerikanci u najvećoj meri finansiraju) i da bi zato rado razmislio o alternativnim alijansama koje bi se bavile borbom protiv terorizma. Ovaj odgovor oslanja se na njegovu raniju izjavu da je NATO „prevaziđen” i da je vreme da se postignu novi dogovori o obavezama i pravima članica. Nije odbacio mogućnost da bi kao predsednik SAD možda špijunirao Angelu Merkel (NSA je prisluškivala njen telefon, ali je Obama obećao da se to neće ponoviti) dok je za kancelarkinu politiku prema migrantima kazao da je naivna i da „uništava Nemačku”.

Tramp je kazao da Vašington treba da prestane da kupuje arapsku naftu jer zalivske sunitske monarhije nisu pokazale zainteresovanost za borbu protiv Islamske države. Njegov argument je da ove države očekuju da se američka vojska bori za njih na njihovom terenu, u njihovom regionu, ali da Vašington to više ne mora da radi jer mu odnedavno nije potrebna njihova nafta.

Dodao je da bi dozvolio Japanu i Južnoj Koreji da naprave nuklearno oružje jer je to, kaže, bolje nego da se oslanjaju na američku nuklearnu zaštitu. Još bi i povukao trupe SAD iz tih zemalja ako one ne bi trošile znatno više na izdržavanje američkih vojnih baza na svojim teritorijama.