Двоструки удар на Исламску државу

Сиријска армија повратила је Палмиру, чиме је остварена најзначајнија победа над исламистима од почетка рата, док су Ираку регуларне снаге покренуле највећи противнапад и приближавају се Мосулу, граду у коме је Исламска држава (ИД) јуна 2014. прогласила калифат.

Власти у Дамаску су поводом заузимања Палмире саопштиле да је тиме задат „смртни ударац” ИД која је према западним проценама последњих месеци изгубила чак четвртину територија које је контролисала по Ираку и Сирији, али почетак њеног брзог краја ипак би био опасно оптимистичан опис догађаја на традиционално непредвидљивом терену Блиског истока.

Сиријска телевизија „Ихбарија” јавила је да су трупе режима Башара ал Асада уз снажну руску подршку из ваздуха после неколико дана борби прво заузеле стару тврђаву и подруче хотела на западу и северне делове Палмире.

Јуче су вођене борбе на истоку, око затвора и аеродрома. Увежбани у урбаном ратовању, исламисти су покренули контра-напад и на нападаче послали смртоносне аутомобиле-бомбе, али владине снаге су сломиле отпор. Јавља се да је у борбама за Палмиру погинуло око 400 бораца калифата и 180 владиних војника.

 „Ово остварење представља смртни ударац терористичкој организацији и поставља темељ за велики суноврат морала плаћеника и почетак њиховог пораза”, каже се у соапштењу сиријске армије.

О интензитету борби говори и податак да је на фрону код Палмире погинуо и један официр руских специјалних снага које настављају да координишу акције регуларне армије и после недавног повлачења главнине руских снага из Сирије.

Заузимање Палмире отвара пут за наставак операција против ИД у источним провинцијама долине Еуфрата, Дир ал Зор анд Рака, и напад на сиријску престоницу калифата, град Рака.

Пад Палмире истовремено отклања опасност од новог уништавања готово два миленијума старих арехолошких споменика из римског периода. Иако су сиријске власти успеле да преместе стотине древних статуа, исламисти су августа 2015. динамитом уништили два храма.

У Сирији је на снази прекид ватре договорен уз посредовање Вашингтона и Москве, али он се не односи на војне операције против Исламске државе.

После покретања нове рунде женевских мировних преговора о Сирији, и повољне атмосфере која је обележила сусрете руског председника Владимира Путина и шефа дипломатије Сергеја Лаврова и америчког државног секретара Џона Керија у Москви, чини се да је почео да функционише међусобни договор о озбиљнијем ангажовању у борбама против исламста.

Русима је препуштена мисија да, заједно са Асадовим трупама, крену у офанзиву на Раку, док Американци ваздушним ударима помажу снагама режима у Багдаду да преузму контролу над ирачком „престоницом” калифата – Мосулом, градом у коме је некада живело готово два милиона људи.

Исламисти су на ирачком фронту прошле године изгубили град Рамади, центар истоимене провинције, али губитак Мосула, другог највећег ирачког града, био би не само од великог војног, већ и симболичког значаја.

Снагама ирачке армије придружиле су се амерички војни саветници и јединице курдских пешмерга који путеве ка Мосулу контролишу са три стране и на појединим тачкама приближили су се на само 15 километара од града који је ирачка армија јуна 2014. напустили у хаотичном бекству остављајући исламистима велике количине оружја и опреме и трећину територије Ирака.

Пошто је успостављена база на око 60 километара јужно од Мосула, премијер Хајдер ал Абади најавио је прошле недеље прву фазу операције Фатах, Освајање, која је почела заузимањем села на источној обали реке Тигар из којих су се исламисти повукли.

Циљ је чишћење јужних прилаза Мосулу и освајање града Ниниве у чијој су близини ратници калифата уништили непроцењиву светску културну баштину. Али, као и у Палмири, напредовање кроз насељена подручја отежано је разрованим путевима, зградама које су миниране, запаљеним нафтним извориштима  и утврђењима које исламисти бране.

Све то намеће питање да ли се ирачка армија довољно опоравила од шока од пре готово две године и да ли ће се операције, без обзира на ново наоружање и обуку коју је добила од САД, окончати тријумфом који би озбиљно уздрмао позиције Исламске државе.