Ускоро регистар оболелих од Алцхајмера

Најкасније до краја лета требало би да буде завршен регистар оболелих од Алцхајмерове болести у Србији. Тако ће коначно бити познато колико особа у нашој земљи има ово неуролошко обољење, које карактеришу проблеми са памћењем, а с временом долази до урушавања свих сазнајних и интелектуалних функција.

Проф. др Елка Стефанова са Клинике за неурологију Клиничког центра Србије, која води Центар за поремећаје памћења и деменције, каже да оболелих од Алцхајмера у нашој земљи има много, али да је процена о 200.000 људи, која се појављује у медијима, ипак претерана.

Према студијама рађеним у свету, ова болест погађа пет до осам одсто становништва старијег од 65 година.

Зато се др Стефанова труди да заврши регистар што пре, јер ћемо осим тачног броја оболелих добити и податке о типовима деменције и потребној терапији. На основу тога ће моћи да се испланира колико је дневних боравака и домова за стални смештај ових лица потребно Србији.

Како указује наша саговорница, важно је да се знаци упозорења уоче што раније, јер велика је заблуда да овим болесницима нема помоћи.

Пацијенту којем неуролози открију деменцију у раном и средњем стадијуму, уз лекове, продужује се време у којем може да води самосталан и активан живот.

Др Елка Стефанова упозорава да се последњих година спустила старосна граница када се болест испољава и да у њену ординацију стиже све већи број млађих пацијената, оних који су тек ушли у педесете. Њих код неуролога најчешће доводе чланови породице, после неког крајње неуобичајеног понашања. Најдрастичнији пример је да не умеју да се врате својој кући.

На препознавање болести утичу и културолошке разлике. Примера ради, на југу Србије болест се много чешће открива у касним стадијумима, јер се верује да је заборављање и излапелост нешто што нормално иде са старошћу.

– Погрешно је уверење да је лечење Алцхајмерове болести узалудно. Ефикасни лекови су последњих година допринели да се продужи време у којем ове особе могу да живе и функционишу самостално. У Србији имамо скоро све лекове одобрене за лечење Алцхајмерове болести у свету, и ту смо у предности у односу на земље у региону. Проблем је понекад у плаћању партиципације од 500 или 800 динара, што је за многе скупо – објашњава наша саговорница.

Осим што је најчешће везана за старење, као фактори ризика за добијање Алцхајмерове болести наводе се повреда мозга, повреда главе, депресија, смањена функција штитасте жлезде, повишени крвни притисак и шећерна болест. За сад не постоји лек који зауставља процес заборављања код Алцхајмерове болести.

Др Стефанова оповргава веровање да су симптоми Алцхајмера заборављање имена глумца или давнијих догађаја. Али, знаци упозорења су проблеми са памћењем или било којом другом сазнајном функцијом. На пример, када у банци особа не може да обави послове које је раније без проблема завршавала, нити да попуни једноставне формуларе. Или, када не може да се сети неког скорашњег догађаја из породичног живота или свакодневице – нечије свадбе, смрти, заказаног прегледа код лекара.

-----------------------------------------------------

Друштвене игре као терапија

Нада Башић, по професији медицинска сестра, у Новом Саду води Друштво грађана „Алцхајмер” и уз финансијску помоћ локалне самоуправе руководи дневним боравком за ове пацијенте, који ту проводе четири сата.

– Немамо пара да корисницима обезбедимо оброк, нађе се тек за кекс и чај. Ипак, добро је да оболели буде у друштву себи сличних. Они могу да, зависно од степена обољења, играју карте, домине, „не љути се човече”, слажу пазл... А све то има и терапеутску функцију – наводи Нада Башић.

Она каже да нигде у Србији не постоје посебни домови за дементне, нити довољно дневних клубова. У геронтолошком центру у Футогу за сада постоји само одељење за дементне особе, које може да прими 26 корисника. На листи чекања буде и по 70 особа.

Она додаје да су зато многи приватници отворили приватне домове, који не испуњавају стандарде неге и бриге за оболеле од Алцхајмера.