Висок крвни притисак треба да се лечи

Више од 50 одсто особа у Србији умире од кардиоваскуларних обољења, што инфаркт и шлог сврстава међу најсмртоносније болести. Инфаркт миокарда и мождани удар најчешће се јављају као акутан, нагли догађај, али њиховој појави претходи дугогодишње нагомилавање фактора ризика.

Према речима проф. др Небојше Тасића, начелника Центра за кардиоваскуларна истраживања Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње” и председника Међународног удружења центара за хипертензију, превенцију инфаркта и шлога (ХИСПА), велики број смртних случајева може се избећи раном, ефикасном и дугогодишњом превенцијом.

– Иако наука каже да процес атеросклерозе (нагомилавања масних и других штетних наслага на зидовима крвног суда) почиње већ после 20. године, раније се сматрало да особа не треба да иде на прегледе пре 45. или 50. године уколико нема тегобе. Нажалост, данас је у порасту број младих особа које имају мање од 40, а понекад и 30 година, и озбиљне здравствене тегобе, тако да се препоручују превентивни прегледи већ после треће деценије живота, а особе које имају израчунат висок и веома висок кардиоваскуларни ризик захтевају континуирано праћење и активну превенцију – појаснио је др Тасић.

Најзначајнији фактори ризика за појаву инфаркта и шлога су пушење, повишен крвни притисак, повећане масноће у крви, шећерна болест, гојазност, стрес, физичка неактивност, али и они на које се мање обраћа пажња, као што су сиромаштво, злоупотреба неких супстанци, депресија, фактори инфламације, хиперурикемија...

– Ови фактори не могу се посматрати одвојено, већ њихова стална интеракција изазива повећан кардиоваскуларни ризик, који се данас посматра као „болест за себе” на коју треба применити озбиљан и квалитетан превентивни програм. Управо из ових разлога су доктори и медицински техничари формирали удружење ХИСПА, да би индивидуалним и мултидисциплинарним програмом лечили повишен кардиоваскуларни ризик код наших болесника – сматра др Тасић.

Најзначајнији симптоми који упућују на проблем с кардиоваскуларним системом су замор, малаксалост, гушење, осећај неправилног или убрзаног рада срца, главобоља, вртоглавица, бол у грудима... Али велики број болесника нема никакве симптоме и зато је неопходно да се свим особама приликом посете код изабраног лекара израчуна кардиоваскуларни ризик, као и да се код свог доктора или лекара у ХИСПА центрима едукују о утицају фактора ризика за кардиоваскуларне болести.

– У персонализованој превенцији инфаркта и шлога у ХИСПА центрима посебна пажња поклања се нефармаколошком и фармаколошком лечењу поремећеног метаболизма масти у организму. Неопходно је држати вредности холестерола и триглицерида у адекватним границама које су различите у зависности од нивоа кардиоваскуларног ризика. Што је већи ризик за појаву кардиоваскуларног обољења, то су нижи укупни, ЛДЛ холестерол и триглицериди. То посебно важи за оболеле од дијабетеса мелитуса. С друге стране, неопходно је да свако мери крвни притисак без обзира на то да ли има или нема симптома. Хипертензија се назива тихим убицом управо зато што годинама без икаквих симптома оштећује органе и ткива у нашем организму. Зато је неопходно редовно контролисати и, ако треба, лечити повишен крвни притисак. Програм превенције, сем ових, обухвата и низ других мера и активности који за циљ имају снижење кардиоваскуларног ризика: од узимања лекова ацетилсалицилнe киселинe, попут кардиопирина, преко бављења персонализованим програмима физичке активности (вежбањем до здравља), до антистрес терапије и вежби дисања – додаје др Тасић.

Наш саговорник истиче да једино партнерски, дугогодишњи однос између лекара и пацијента, заснован на узајамном разумевању и поверењу, али и мотивацији болесника да себи помогне, може довести до смањења оболевања и умирања од инфаркта и шлога, оног од чега зависе будућност и здравље нације.