Ревизија Флоранс Артман

Ретко се коме деси да угрози кредибилитет две важне професије које обавља, и да за то још буде и награђен. Та „срећница” је Флоранс Артман, некадашња новинарка „Монда”, затим шест година портпаролка Тужилаштва у Хашком трибуналу, а потом опет новинарка и списатељица.

Није проблем што је као гласноговорница Карле дел Понте заступала тужитељку, али је сваком јасно да је тиме изневерила новинарску, а определила се за хашку каријеру. Већи је проблем што је тајне судске документе, до којих је дошла обављајући дужност хашке портпаролке, искористила када је опет постала новинарка.

Свеједно јој завидим на прилици да седам дана проведе у ћелији притворске јединице Схевенинген. То је био неостварен сан новинара који су пратили хашка суђења, да би се остварио портпаролки Артман.

Није једина која се због непоштовања суда нашла у истом затвору са ратним злочинцима. Јелена Рашић, некадашња менаџерка судских списа у процесу против Милана Лукића кажњена је условно на годину дана 2012. Из Србије је пребачена под полицијском пратњом у Схевенинген да би тамо одлежала четири месеца у истим условима као Флоранс Артман. Светло у ћелији даноноћно, сваких петнаест минута је улазио стражар да провери шта се дешава, имала је право на шетњу са осталим мушким затвореницима једном дневно по сат. Бранилац Рашићеве, Мира Тапушковић, жалила се трибуналу због лоших услова, али ништа није помогло. Процедура је иста за све, одговорено јој је из трибунала.

Хашки трибунал казнио је и приштинског новинара Батона Хаџијуа са 7.000 евра јер је открио идентитет заштићеног сведока у процесу против Харадинаја. Иста новчана казна изречена је Артмановој.

Фонд за хуманитарно право је због ње почео да напада хашку правду. Прикупио је потписе деведесет новинара који бране „новинарско право” Флоранс Артман да обелодани одлуку жалбеног већа којом се одобрава поверљив карактер документима Врховног савета одбране. То је учинила у књизи „Мир и казна” и у чланку „Сакривени витални документи о геноциду” из јануара 2008. године. Тврдила је да би Босна, на основу тих докумената, могла да тражи ревизију процеса пред Међународним судом правде на ком је Србију тужила за геноцид и агресију. Касније су ти документи на њен захтев обелодањени, како тврди.

Пре неки дан на телевизији Н-1 госпођа Артман је самоуверено изјавила да су судије касније саме скинуле заштиту над тим документима, јер им ја рекла да су то незаконито урадили.

Портпаролка која судијама говори шта да раде.

Пардон, новинарка.