Ердоган ућуткује и амбасадоре

Турска је у великом превирању пошто Реџеп Тајип Ердоган, откако је пре осамнаест месеци засео у фотељу шефа државе, покушава да се наметне као неприкосновени газда: и као председник републике, и премијер, и шеф дипломатије, и лидер владајуће партије коју је формално напустио, а сада и као тужилац. Председник Ердоган је – после домаћих политичара и новинара – сада изгледа одлучио да научи памети и стране дипломате и медије. Чини то на себи својствен начин: арогантно, не бирајући речи. Оштро је напао генералне конзуле неколико западних земаља само зато што су присуствовали суђењу главном уреднику секуларистичког листа „Џумхуријет” Џану Дундару и шефу дописништва у Анкари Ердему Гулу.

„Шта ви мислите, ко сте ви, шта радите овде (у судници)? Хоћете да демонстрирате снагу. Ви можете да радите шта хоћете у кругу ваше мисије (конзулата). За све друго вам је потребна турска дозвола”, запретио је Ердоган конзулима који су се појавили на суђењу у Истанбулу. Неки од њих су, каже, починили додатни грех: направили су „селфи” – образ уз образ – са новинаром Дундарем, оптуженим за шпијунажу, који се појавио на „твитер налогу” британског конзула Лија Тарнера. МИП у Анкари је после тога прозваним дипломатама упутио протестну ноту у којој су упозорени да се не мешају у рад домаћег правосуђа.

Шеф турске државе окомио се и на стране дипломате који тврде да га је време прегазило, да је већ постао сметња демократском развоју земље. Бивши амбасадори САД у Анкари Мортон Абрамовиц и Ерик Еделман недавно су написали на страницама „Вашингтон поста”: „Председник Ердоган мора да почне да спроводи реформе, у противном треба да поднесе оставку.”

Ердоганов кабинет је оштро одговорио: „Двојица  бивших амбасадора САД замишљају да су још увек колонијалне газде. Господо, прошли су дани када сте ви давали инструкције Турској.”

Кабинет председника је прошле године тужио лондонски „Тајмс” само зато што је објавио оглас групе у свету познатих интелектуалаца који су га оптужили да се „понаша као диктатор” према онима који му не клањају.

Ердоган покушава да ућутка и домаће новинаре. Влада је недавно преузела уређивање у опозиционом „Заману”, најтиражнијем листу у земљи, под оптужбом да је гласноговорник „терористичких структура” имама Фетулаха Гулена, који се наводно уротио против владе у Анкари. Многи журналисти се сада повлаче по судовима најчешће под оптужбом да су „увредили председника”. Према налазима „Репортера без граница”, по непоштовању права и слобода медија Турска је на неславном 149. месту од 180 посматраних земаља у свету.

Када су Дундар и Гул у свом листу и на сајту објавили текст и снимке да Национална обавештајна служба (МИТ) снабдева оружјем припаднике Исламске државе у Сирији, Ердоган је експлодирао: „Ви ћете платити тешку цену.”

У влади тврде да је у тим возилима била помоћ Туркменима у Сирији  који су жртве прогона режима у Дамаску. Објављене фотографије и текст се баш не уклапају у ту причу.

Шеф државе се ту није зауставио, уследио је нови изазов. Новинари су одмах притворени. Када их је после 90 дана Уставни суд пустио да се бране са слободе, Ердоган је изјавио да га та „одлука не обавезује”. „Надам се да Уставни суд неће опет покушати нешто слично, иначе ће довести у питање своје постојање”, запретио је он на чуђење многих који не могу да схвате да Ердоган не ферма чак ни прву правну институцију у земљи.

Новинари „Џумхуријета” ће се ускоро поново наћи пред тужиоцима и уколико се докаже њихова кривица биће осуђени на доживотну робију. Они су оптужни за шпијунажу и за сарадњу са верским проповедником Гуленом, који се сада окренуо против свог некадашњег пријатеља Ердогана. Он годинама живи у САД и пориче те оптужбе.

Уследио је нови Ердоганов изазов. У процесу, који изазива велику пажњу, председник државе ће се, како тврде поједини медији, појавити у улози помоћног јавног тужиоца. Шта то значи, није јасно, јер тако нешто се не памти у Турској.

Велику полемику изазвала је и Ердоганова иницијатива да се, како је рекао, преиспита односно прошири дефиниција тероризма. „Не пуца само једна особа него и они који су јој то омогућили. Терористи би, уз оне који држе пиштољ или бомбу, могли да буду и новинари, посланици, академици, припадници цивилног друштва”, објаснио је он.

Ти Ердоганови ставови наишли су на оштре критике опозиције, док у влади то, као и све друго – аминују. Страхује се да ће то угрозити владавину права, а да ће медији бити ућуткивани под плаштом оптужби да подржавају екстремисте. Али, Ердоган за то много не хаје: „Борба  против тероризма мора да буде изнад свега.”