Erdogan ućutkuje i ambasadore

Turska je u velikom previranju pošto Redžep Tajip Erdogan, otkako je pre osamnaest meseci zaseo u fotelju šefa države, pokušava da se nametne kao neprikosnoveni gazda: i kao predsednik republike, i premijer, i šef diplomatije, i lider vladajuće partije koju je formalno napustio, a sada i kao tužilac. Predsednik Erdogan je – posle domaćih političara i novinara – sada izgleda odlučio da nauči pameti i strane diplomate i medije. Čini to na sebi svojstven način: arogantno, ne birajući reči. Oštro je napao generalne konzule nekoliko zapadnih zemalja samo zato što su prisustvovali suđenju glavnom uredniku sekularističkog lista „Džumhurijet” Džanu Dundaru i šefu dopisništva u Ankari Erdemu Gulu.

„Šta vi mislite, ko ste vi, šta radite ovde (u sudnici)? Hoćete da demonstrirate snagu. Vi možete da radite šta hoćete u krugu vaše misije (konzulata). Za sve drugo vam je potrebna turska dozvola”, zapretio je Erdogan konzulima koji su se pojavili na suđenju u Istanbulu. Neki od njih su, kaže, počinili dodatni greh: napravili su „selfi” – obraz uz obraz – sa novinarom Dundarem, optuženim za špijunažu, koji se pojavio na „tviter nalogu” britanskog konzula Lija Tarnera. MIP u Ankari je posle toga prozvanim diplomatama uputio protestnu notu u kojoj su upozoreni da se ne mešaju u rad domaćeg pravosuđa.

Šef turske države okomio se i na strane diplomate koji tvrde da ga je vreme pregazilo, da je već postao smetnja demokratskom razvoju zemlje. Bivši ambasadori SAD u Ankari Morton Abramovic i Erik Edelman nedavno su napisali na stranicama „Vašington posta”: „Predsednik Erdogan mora da počne da sprovodi reforme, u protivnom treba da podnese ostavku.”

Erdoganov kabinet je oštro odgovorio: „Dvojica  bivših ambasadora SAD zamišljaju da su još uvek kolonijalne gazde. Gospodo, prošli su dani kada ste vi davali instrukcije Turskoj.”

Kabinet predsednika je prošle godine tužio londonski „Tajms” samo zato što je objavio oglas grupe u svetu poznatih intelektualaca koji su ga optužili da se „ponaša kao diktator” prema onima koji mu ne klanjaju.

Erdogan pokušava da ućutka i domaće novinare. Vlada je nedavno preuzela uređivanje u opozicionom „Zamanu”, najtiražnijem listu u zemlji, pod optužbom da je glasnogovornik „terorističkih struktura” imama Fetulaha Gulena, koji se navodno urotio protiv vlade u Ankari. Mnogi žurnalisti se sada povlače po sudovima najčešće pod optužbom da su „uvredili predsednika”. Prema nalazima „Reportera bez granica”, po nepoštovanju prava i sloboda medija Turska je na neslavnom 149. mestu od 180 posmatranih zemalja u svetu.

Kada su Dundar i Gul u svom listu i na sajtu objavili tekst i snimke da Nacionalna obaveštajna služba (MIT) snabdeva oružjem pripadnike Islamske države u Siriji, Erdogan je eksplodirao: „Vi ćete platiti tešku cenu.”

U vladi tvrde da je u tim vozilima bila pomoć Turkmenima u Siriji  koji su žrtve progona režima u Damasku. Objavljene fotografije i tekst se baš ne uklapaju u tu priču.

Šef države se tu nije zaustavio, usledio je novi izazov. Novinari su odmah pritvoreni. Kada ih je posle 90 dana Ustavni sud pustio da se brane sa slobode, Erdogan je izjavio da ga ta „odluka ne obavezuje”. „Nadam se da Ustavni sud neće opet pokušati nešto slično, inače će dovesti u pitanje svoje postojanje”, zapretio je on na čuđenje mnogih koji ne mogu da shvate da Erdogan ne ferma čak ni prvu pravnu instituciju u zemlji.

Novinari „Džumhurijeta” će se uskoro ponovo naći pred tužiocima i ukoliko se dokaže njihova krivica biće osuđeni na doživotnu robiju. Oni su optužni za špijunažu i za saradnju sa verskim propovednikom Gulenom, koji se sada okrenuo protiv svog nekadašnjeg prijatelja Erdogana. On godinama živi u SAD i poriče te optužbe.

Usledio je novi Erdoganov izazov. U procesu, koji izaziva veliku pažnju, predsednik države će se, kako tvrde pojedini mediji, pojaviti u ulozi pomoćnog javnog tužioca. Šta to znači, nije jasno, jer tako nešto se ne pamti u Turskoj.

Veliku polemiku izazvala je i Erdoganova inicijativa da se, kako je rekao, preispita odnosno proširi definicija terorizma. „Ne puca samo jedna osoba nego i oni koji su joj to omogućili. Teroristi bi, uz one koji drže pištolj ili bombu, mogli da budu i novinari, poslanici, akademici, pripadnici civilnog društva”, objasnio je on.

Ti Erdoganovi stavovi naišli su na oštre kritike opozicije, dok u vladi to, kao i sve drugo – aminuju. Strahuje se da će to ugroziti vladavinu prava, a da će mediji biti ućutkivani pod plaštom optužbi da podržavaju ekstremiste. Ali, Erdogan za to mnogo ne haje: „Borba  protiv terorizma mora da bude iznad svega.”