​Сизиф у Београду

И Сизиф је стигао… – у Сава центар, на 13. Београдски фестивал игре. Наиме, о јунаку овог славног мита и његовој потрази за смислом говори вечерашња представа „Мртва природа” која нам долази из Атине, са ауторским печатом веома угледног и свестраног уметника Димитриса Папајоануа.

Већ два-три дана на позорници Сава центра склапа се једна занимљива, али и прилично компликована сценографија. Она је само део визуелног концепта аутора представе, сликара који себе проналази и у свету игре у коме ствара и неке своје посебне – „живе слике”.

Димитрис Папајоану је јуче изишао пред новинаре, заједно са грчким амбасадором у Београду Константиносом Икономидисом, који је изјавио да је срећан што је и сам допринео да њихову земљу на фестивалу представља овакав уметник. Познат и по томе што је осмислио и церемонију отварања и затварања Олимпијских игара у Атини 2004. године, али и после у Лондону и у Бакуу.

– Ја сам први пут овде – рекао је Папајоану. – Али, ово је прилика да кажем да сам и у Николи Тесли проналазио инспирацију за оно што износим на сцену. Ја сам се иначе школовао за такозваног традиционалног сликара. Платно…и знате даље. Као млад кренуо сам и у свет стрипа, а игра ми је у почетку била само рекреација. После сам на сцени објединио разне уметности. Територија савремене игре за мене је једно добро место, јер је отворена за различите хибридне форме. Мене не води само игра, и њена енергија, важна је и визуелност, музика… и оно што је такође посебно важно јесте добра комуникација која се остварује са публиком.

У својој „Мртвој природи”, бавећи се Сизифом, аутор се послужио и оним што је о њему написао Албер Ками, а о људској ирационалности коју мит покреће је реч. Папајоану је својим комадом покушао да успостави равнотежу између материјалног и духовног.

Ова представа приказивана је у многим градовима Европе, али и изван ње, а Папајоану је о честим гостовањима својевремено изјавио: – Она „обогаћују душу”, јер нови гледаоци на одређен начин просветљују и аутора и извођаче. Уметност се, додао је, бруси у очима публике.