Принове у кући

Керуша носи штенце од 58 до 63 дана, просечно, а може да се деси да се нормално оштени и после 65. дана. Треба да обезбедимо мирно и тихо место где ће се наша љубимица штенити. Поред ње током штењења треба да буде што мање особа, власник и евентуално ветеринар ако за то има потребе. Први знаци скорог коћења су одбијање хране, узнемиреност и копање (прављење легла). Двадесет четири часа пре него што ће се оштенити температура кује падне на 37-37,5 степени.

Сигуран знак да је коћење почело јесте пуцање водењака. Пре тога у неким случајевима може да се примети плодова овојница у облику малог балона испуњеног течношћу. После пуцања водењака долази до избацивања штенета.

Време од пуцања водењака до избацивања штенета је различито и варира од керуше до керуше. Код неких плод изазива пуцање водењака и то се дешава готово истовремено, а код неких може проћи и више од два сата.

Треба обратити пажњу на контракције. Ако се куја јако напиње, а штене се не појављује ни после два сата, треба се обратити ветеринару. Такође, ако керуша нема напоне два сата после пуцања водењака, треба потражити савет ветеринара.

Штене треба одвојити од овојнице, обрисати га и осушити, само ако то куја сама није урадила. Време између два плода не би требало да буде дуже од два сата, ако јесте опет се треба обратити ветеринару. Крај коћења препознаје се по томе што се куја смири, лежи мирно и доји штенце. Штене треба ставити на сису ако је само није ухватило. Керушу треба да прегледа ветеринар да би се отклониле евентуалне сумње у погледу заостајања плода или постељице.

Штенци прогледају за 10-14 дана. Прехрану треба почети са три недеље, када се и први пут третирају против цревних паразита.