Све мање покретног леда на Арктику

Површина леденог покривача који се хвата на површини Атлантског океана на Арктику све је мања, а директан кривац је све топлија клима, нови су подаци којима НАСА упозорава на лоше еко-стање у овом делу планете. Како се наводи у најновијем извештају, сачињеном на основу података забележених до средине фебруара, уочен је нови неславни рекорд. Покретна ледена капа средином прошлог месеца износила је „само” 14,52 милиона квадратних километара што је најмања површина од 1979. године од када се обављају мерења.

Ни прошле године стање није било боље. Пре 12 месеци површина површинског леда на воденом делу северног дела планете износила је 14,54 милиона квадратних километара. Како светски медији преносе изјаву Волта Мајера, стручњака за морски лед из НАСА, та површина најчешће варира из године у годину и зависи од многих фактора, пре свега временских услова. Тренд смањивања из године у годину разлог је да се упали црвена лампа јер лед са Арктика, па чак и овај сезонски на површини воде, игра значају улогу у одржавању температуре на нашој планети. Његова површина одбија светлост и топлоту коју би апсорбовали океани чиме би температура воде, а и Земље била знатно виша.

Мерења ледених морских капа, како их називају научници, обављају се путем сателитских снимака. Током зиме достижу свој максимум, као и у периоду од краја фебруара до почетка априла. Током пролећа и лета смањује се њихова површина и најмања је у септембру. Међутим, претходних четрдесетак година уочен је негативни тренд смањења површине у оба периода. Како се истиче у анализи НАСА, коју су пренеле светске агенције, ове године уочена је још једна специфичност. Максимала површина забележена је већ почетком фебруара што је за 15 дана раније у односу на период од 1981. до 2010. године.

Узроке смањења обима покретног леда, како истичу стручњаци, требало би тражити у порасту температуре, која је до шест степени виша, нарочито на локацијама граничних делова овог леденог покривача, уз обале где је лед уједно и најтањи. Такође, у јануару и фебруару дували су топли ветрови који су утицали на смањење количине леда.