Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Гас јефтинији за 11,8 одсто

Гас  јефтинији за 11,8 одсто
Складиште гаса Банатски двор (Фото Србијагас)

Цене гаса за домаћинства у Србији ниже су за 11,8 одсто, што значи да ће се кубик за потрошаче, које снабдева „Србијагас”, продавати за 33,60 динара по кубику без ПДВ-а.

За све остале купце на јавном снабдевању цена ће бити нижа за 12,7 процената, потврдили су из Агенције за енергетику. Тако ће свако од 33 јавна снабдевача гасом у Србији од сутра својим потрошачима моћи да испоручује гас по новим, нижим ценама.

Право на јавно снабдевање имају купци чија је годишња потрошња до 100.000 кубика и чији су сви објекти прикључени на дистрибутивни гасни систем. Сви ови купци, међутим, укључујући и домаћинства, имају и право да слободно бирају снабдевача на тржишту.

До промене цене дошло је због пада цене гаса, који се увози из Русије, али и цене сирове нафте на светским берзама на основу које се на сваких девет месеци цена гаса и усклађује.

Од јуна 2015. године, ово је четврто појефтињење гаса за јавно снабдевање, након чега су просечне цене за потрошаче ниже за више од 33 одсто у односу на цене из тог месеца прошле године.

С обзиром на то да је гас јефтинији за трећину, реално би било очекивати да топлане које троше гас за грејање снизе цене грејања, будући да се цена од почетка грејне сезоне није мењала.

Милован Лечић, преседник Удружења топлана Србије, каже, да постоји методологија по којој би свака топлана својим локалним самоуправама требало да предложи нижу цену гаса. Да ли ће топлане то учинити зависи од других трошкова које имају поред трошка набавке енергената.

– Методологија јасно предвиђа да уколико гас поскупи за три одсто топлане аутоматски подигну цену грејања, а уколико падне за пет процената да се цена снизи. Ако се топлане буду тога придржавале, а морале би, то значи да би грејање свакако требало да појефтини. Сагласност на нову цену дају локалне самоуправе, каже Лечић.

Упитан да ли су неке топлане већ снизиле цену грејања, будући да је гас током зиме три пута појефтинио, Лечић каже, да је то урадила новосадска топлана, снизивши цене за пет до шест процената.

– Али, све и да због јефтинијег гаса снизе цену, топлане ће грејати још 15 дана и престаје грејана сезона – каже он, пренебрегавајући чињеницу да већина становништва грејање плаћа целе године, а не само шест месеци колико се греју, па би им ново појефтињење и те како значило.

Лечић очекује, уколико и у наредном периоду цена гаса буде падала, да ће топлане морати да мењају својe ценовнике наниже. Осим ниже цене сировине, топлане имају ове године и добар степен наплате, па би и то требало да буде додатни разлог да гас буде јефтинији.

 Оно што је, међутим, много већи проблем Србије, од када се одустало од градње гасовода „Јужни ток”, јесте само један једини правац снабдевања гасом и то преко Украјине и Мађарске.

Србији наредне године истиче уговор о транспорту гаса преко Мађарске, а Русија би од 2019. године могла да обустави испоруку преко Украјине, што би за Србију могао бити велики проблем како да дође до гаса.

И док Душан Бајатовић, директор „Србијагаса”, каже да ће то највероватније бити са запада, односно гасоводима Северни ток 1 и 2 који Руси граде с Немцима, министарка грађевине Зорана Михајловић, изјавила је пре два дана да је велика штета што Србија нема други доток гаса.

– Без обзира који правац једног тренутка буде поново у оптицају, морамо да размишљамо како да обезбедимо гасно енергетску стабилност. Сада смо, на жалост, још нестабилни – рекла је Михајловићева.

Она је подсетила да је пројектна документација за трасу гасовода Ниш–Димитровград завршена и да би требало што пре да почне да се ради.

– С обзиром на то да Србија нема пара да сама гради овај гасовод, очекује се да новац, око 70 милиона евра, стигне из ИПА фондова. До сада је, каже, Бајатовић, стигло око 17 милиона, али се на остатак још чека.

Било како било, јасно је да је најскупљи гас онај кога нема, али и да је доток гаса до наше земље, преко Немачке и Аустрије, скупљи од гаса који сада добијамо.

Србија на располагању има залихе гаса у „Банатском Двору” који ће ускоро моћи да прими око две милијарде кубика. Али, и тај гас мора од некуд да се довезе, јер Србија нема довољно свог домаћег гаса.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.