Ко ће узети 66 Гадафијевих милијарди

Три дана по пристизању у Либију, нова влада националног јединства те северноафричке државе јуче није крила разочарање што УН нису имале разумевање за њен први захтев међународној заједници.

„Разочарани смо што УН нису скинуле Либијски инвестициони фонд са листе институција којима је продужио забрану располагања, то јест санкције”, саопштио је Ибрахим Дабаши.

Наиме, Савет безбедности УН одбио је у четвртак захтев нове владе да изузме средства државног инвестиционог фонда покојног Муамера ел Гадафија са листе продужених санкција и омогући јој приступ тим фондовима. Реч је о суми од око 66 милијарди долара паркираној у девизама, акцијама и хартијама од вредности на најмање 193 рачуна у 14 банака широм света. О Гадафијевим некретнинама овог пута није било речи.

„Нова влада Либије мораће да докаже да је самостално и ефикасно успоставила контролу над Либијским инвестиционим фондом, Централном банком Либије и Националном нафтном компанијом. У том случају СБ УН је спреман да ревидира списак институција те државе које су под санкцијама”, наводи се у саопштењу са Ист ривера.

У Либију је ове седмице из иностранства стигао седмочлани Председнички савет нове владе (18 чланова), који се из безбедносних разлога сместио у поморску базу код Триполија, где даноноћно заседа, пренеле су агенције из северне Африке и са Блиског истока. У међувремену, мандатар нове владе Фајиз ел Сараџ посетио је јуче Триполи, где је представницима Централне банке наложио да хитно решавају горући проблем мањка готовине у промету, што иначе већ данима изазива гнев грађанства.

Колико би Сараџу и његовом кабинету – одабраном под покровитељством УН – било потребно времена да устоличе власт у земљи у којој већ пет година мањка централна власт, неизвесно је. Наиме, у Либији је до јуче владало свеопште безвлашће са два ривалска политичка режима, неколико стотина тешко наоружаних паравојних милиција у акцији, упориштем Исламске државе на средоземној обали, самовладом племена Туарег на југу и драстичним падом производње нафте (мање од четвртине количина које је производила пре арапског пролећа 2011).

Да подстакне политичку транзицију у Либији, ЕУ је јуче завела економске санкције Агили Салеху, шефу до јуче међународно признатог парламента у Тобруку и двојици водећих политичких личности у Триполију – Нурију Абусахмаину, председнику парламента самопроглашеног режима исламиста, и Халифи Гвелу, председнику међународно непризнате владе.

Колико јуче, Гвел је, на изричит захтев политичких и верских вођа из родне Мисрате, напустио Триполи и вратио се у базу, док су лидери моћне локалне паравојне милиције дали изјаву јавне подршке новопристиглој влади Фајиза ел Сараџа. Узмицање дојучерашњих ауторитета у Либији ипак не иде једноставно. Шеик ел Гаријани, дојучерашњи главни муфтија Триполија, запретио је влади Фајиза ел Сараџа да напусти земљу, јер у противном следе „године џихада”, на шта је реаговала Либијска лига улема захтевом да сместа повуче своје претње.

У међувремену, Исламска држава у Либији још ниједном речју није реаговала на долазак нове владе у земљу. Зато је Мартин Коблер, специјални изасланик УН за Либију, оценио да се ИД може само војнички победити.

Коблеров став дели и званични Париз.

„Док Исламска држава осваја нове територије, међународна заједница мора бити спремна да предузме војну акцију у Либији и помогне новој влади националног јединства. Хаос који тамо влада данас помаже убрзаном ширењу тероризма, а то је директна претња региону и Европи”, изјавио је јуче Жан-Марк Ајро, француски шеф дипломатије.