Прва књига о првинама у Србији

Филм „Пети лептир” у режији Милорада Милинковића, приказан крајем 2014. године, носи титулу првог српског 3Д филма. Млађи је 103 године од првог српског играног филма „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа” снимљеног 1911. и 57 година од првог домаћег филма у боји – „Поп Ћира и поп Спира”. Екранизацију дела Стевана Сремца о догодовштинама породица двојице попова, режирала је 1957. године Соја Јовановић, прва позоришна и филмска редитељка у нашој земљи..

Одредница први из претходних реченица обележава и низ других занимљивости у одељцима и причицама хронолошко-тематске бележнице „Први у Србији”. То су „цртице из историје почетака”, како аутор тј. приређивач Зоран Пеневски назива недавно издату књигу.

Пеневски, иначе уредник дечијих издања у издавачкој кући „Лагуна” и аутор неколико романа и сценарија за стрипове, у уводним напоменама написао је да није имао претензију да даје научни, енциклопедијски или дефинитивни списак. У разговору за наш лист прецизира да му је жеља да пописане занимљивости, хероје и последице нечег првог у Србији буду подстрек на размишљање.

– Сматрам да све нас занимају подаци о почецима нечег што нас окружује и што нам је данас уобичајено. Такође, неки подаци могу да нас изненаде, побуде нова интересовања или укажу на неочекивани детаљ у оној слици коју имамо о одређеној епохи – каже аутор и за пример наводи да га је лично изненадило сазнање да је Сомбор био први центар ватерпола на овим просторима или да је прва химна Србије у ствари изгубљена.

Споменути град у Бачкој може да се похвали и да је био адреса првих асфалтираних улица и тротоара. Париска улица у овом месту добила је асфалт 1891. године чиме је стекла титулу прве улице на Балкану са овим материјалом.

Од тада морало је да прође још скоро пола века па да овдашњи људи угледају први семафор. Постављен је у Београду 1939. на раскрсници улица Краља Александра, Таковске и Краљ Фердинанда (данас Кнеза Милоша). Регулисао је саобраћај само током дана од 7 до 22 сата.

Интересантно је, открива Пеневски, да су му извори података били новине, сајтови, специјализоване публикације, енциклопедије... Између осталих и лист „Политика” из које је, како се присећа, пронашао подaтке о првом телевизору у Србији.

Рад на прикупљању, укрштању и провери података трајао је око годину дана док је идеја тињала знатно дуже.

– Волео бих да добијем дозволу новинара који су писали о овим стварима и других љубитеља историје. Да се удружимо и направимо обимнију, још боље илустровану и са дужим текстовима исписану историју првина. Било би лепо када би се основала мала историјска библиотека са приповестима о необичним личностима из наше прошлости, попут Драгољуба Алексића, Ане Фелдман, Ивана Сарића, Драге Дејановић и многих других – истиче наш саговорник план који би желео да оствари у будућности.

У првој књизи о првинама знатижељници могу да прочитају и да је прва „слатка” фабрика кондитора почела са радом 1917. године у Суботици, у поседу породице Руф, да би касније име било промењено у „Пионир”. Први сеизмограф постављен је 1909. године на Ташмајдану у Београду док је први царски рез обавио др Јован Валента октобра 1872. године у тада престоном граду у Општој болници.

-----------------------------------------------------

* Прва забрана пушења на јавном месту донета је 18. марта 1841. године

* Прва самопослуга почела је да ради на Цветном тргу у Београду 1958. године

* Први громобран постављен је 1837. године у Крагујевцу

* Прва свилара почела је да ради у Вршцу 1751. године

* Први зајам Србија је добила у Лондону 25. септембра 1862. године и износио је 150.000 дуката, са роком отплате на 50 година