Трка мање, драма више

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 5. марта – Трка мање, драма више – укупни је резултат јучерашњег страначког изјашњавања о претендентима за председника САД. Јер Џон Мекејн (71) дефинитивно је извојевао републиканску кандидатуру, док се међу демократама борба заоштрава после јучерашњег узлета Хилари Клинтон (60) којим је смањила предност Барака Обаме (46).

Практично, бирачи у две америчке главе партије јуче су донели две различите одлуке. Под геслом „нећемо више”, републиканци су окончали своје неизвесности, док су покличем „хоћемо још” демократе изгласале продужетак надметања у сопственим редовима.

Оба табора рачунају да су тако себе довели у повољнију позицију. Републиканци – зато што ће имати више времена за збијање редова и коришћење ривалских унутрашњих препуцавања. Демократи – зато што настављање атрактивног двобоја повећава мобилизацију бирачког тела у прилог њиховим фаворитима.

Мекејн је до броја делегата потребног за номинацију (1.191) дошао победама на сва четири гласачка турнира – у Тексасу, Охају, Род Ајленду и Вермонту. Клинтонова је, истовремено, тријумфовала у прве три наведене савезне државе (претрпевши пораз само у четвртој), чиме је успела да прекине низ од 11 узастопних Обаминих победа и да остане у трци.

Бивша „прва дама” је, тако, пребродила најкритичнији тренутак у својој кампањи. После серије њених пораза нарасли су притисци да „потпише капитулацију”, али је јучерашњим скором од 3:1 потврдила да „нема предаје”.

Обамини изгледи и даље су већи, указују хроничари, нарочито експерти за овдашњу замршену изборну рачуницу. Илиноиски сенатор задржао је вођство у броју делегата за националну страначку конвенцију, која крајем августа треба да прогласи председничког кандидата демократа. Таквих мандата, према још некомплетираном пребројавању, он има 1.477 а њујоршка сенаторка 1.391. За коначни тријумф потребно је да се придобије 2.025 делегатских места…

Међусобно одмеравање снага се наставља, а „Вашингтон пост” сугерише да Клинтонова остаје на „великим искушењима”. Да би неутралисала вођство Обаме, морала би – према калкулацијама на које се позива лист – да у свим преосталим двобојима победи с више од 60 одсто освојених гласова, што јој је досад ретко полазило за руком.

Уз то, додаје „Пост”, у њеном штабу се шире „и свађе и малодушност”, уз неугодне околности – да је због исцрпљивања финансијских средстава била принуђена да се задужује, и да је напушта све више „суперделегата” (чији статус произлази из државних и партијских функција). Клинтонова је, подсећа се, донедавно важила за „апсолутног фаворита” и „миљеника страначког естаблишмента”, да би се испоставило како је изгубила обе те карактеристике.

Јучерашњи успеси указују, пак, да јој је њен „појачани негативни приступ” – у оспоравању квалификованости Обаме – донео „позитивне резултате”. У прилог су јој ишле и специфичне прилике: с претежним учешћем жена, имиграната из Латинске Америке, као и грађана с нижим приходима и образовањем који, сви заједно, чине језгро њене изборне базе.

Обама се, међутим, потврђује као претендент који – обједињује. Води, наиме, иако је бирачко тело Америке већином састављено од слојева којима он, за разлику од његове супарнице, не припада – код гласача беле расе и женског пола.

Дуел међу демократама означен је, иначе, као трка са „историјским претензијама”. Обама би био први црнац, а Клинтонова прва жена за кормилом Беле куће.

Мекејн рачуна, наравно, да ће осујетити било коју од тих „оригиналности” које му „изађу на црту”, у новембру. Обоје их прозива као „труле либерале”, али има проблема да своје републиканце увери да је он „правоверни конзервативац”. Уједно, истрајава на својој „већој ратној квалификованости”, као ветеран и заробљеник Вијетнамског рата, и као поборник курса за „победе у Ираку и рату против тероризма”.

Није ни он без савремених оригиналности. Има их бар две. Прво, не спада међу партијске послушнике. Друго, ако победи – био би најстарији амерички председник у првом мандату.

Ова друга карактеристика, по мишљењу аналитичара, повећава значај избора за – његовог потпредседничког кандидата. „Врло је важно ко ће то бити, када се узме у обзир да Мекејн има 71 годину, да је имао рак (коже) и да му је тело на разне начине измучено” (у Вијетнаму је био рањаван и пет и по година провео у заробљеништву), каже историчар америчких председниковања Даглас Бринкли.

Међу демократама има оних који слуте да би Обама и Хилари били њихов председничко-потпредседнички „тандем снова”. Али и оних који су уверени да је у таквом комбиновању „знатно више снова него шанси за тандемизацију”...