Trka manje, drama više

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 5. marta – Trka manje, drama više – ukupni je rezultat jučerašnjeg stranačkog izjašnjavanja o pretendentima za predsednika SAD. Jer Džon Mekejn (71) definitivno je izvojevao republikansku kandidaturu, dok se među demokratama borba zaoštrava posle jučerašnjeg uzleta Hilari Klinton (60) kojim je smanjila prednost Baraka Obame (46).

Praktično, birači u dve američke glave partije juče su doneli dve različite odluke. Pod geslom „nećemo više”, republikanci su okončali svoje neizvesnosti, dok su pokličem „hoćemo još” demokrate izglasale produžetak nadmetanja u sopstvenim redovima.

Oba tabora računaju da su tako sebe doveli u povoljniju poziciju. Republikanci – zato što će imati više vremena za zbijanje redova i korišćenje rivalskih unutrašnjih prepucavanja. Demokrati – zato što nastavljanje atraktivnog dvoboja povećava mobilizaciju biračkog tela u prilog njihovim favoritima.

Mekejn je do broja delegata potrebnog za nominaciju (1.191) došao pobedama na sva četiri glasačka turnira – u Teksasu, Ohaju, Rod Ajlendu i Vermontu. Klintonova je, istovremeno, trijumfovala u prve tri navedene savezne države (pretrpevši poraz samo u četvrtoj), čime je uspela da prekine niz od 11 uzastopnih Obaminih pobeda i da ostane u trci.

Bivša „prva dama” je, tako, prebrodila najkritičniji trenutak u svojoj kampanji. Posle serije njenih poraza narasli su pritisci da „potpiše kapitulaciju”, ali je jučerašnjim skorom od 3:1 potvrdila da „nema predaje”.

Obamini izgledi i dalje su veći, ukazuju hroničari, naročito eksperti za ovdašnju zamršenu izbornu računicu. Ilinoiski senator zadržao je vođstvo u broju delegata za nacionalnu stranačku konvenciju, koja krajem avgusta treba da proglasi predsedničkog kandidata demokrata. Takvih mandata, prema još nekompletiranom prebrojavanju, on ima 1.477 a njujorška senatorka 1.391. Za konačni trijumf potrebno je da se pridobije 2.025 delegatskih mesta…

Međusobno odmeravanje snaga se nastavlja, a „Vašington post” sugeriše da Klintonova ostaje na „velikim iskušenjima”. Da bi neutralisala vođstvo Obame, morala bi – prema kalkulacijama na koje se poziva list – da u svim preostalim dvobojima pobedi s više od 60 odsto osvojenih glasova, što joj je dosad retko polazilo za rukom.

Uz to, dodaje „Post”, u njenom štabu se šire „i svađe i malodušnost”, uz neugodne okolnosti – da je zbog iscrpljivanja finansijskih sredstava bila prinuđena da se zadužuje, i da je napušta sve više „superdelegata” (čiji status proizlazi iz državnih i partijskih funkcija). Klintonova je, podseća se, donedavno važila za „apsolutnog favorita” i „miljenika stranačkog establišmenta”, da bi se ispostavilo kako je izgubila obe te karakteristike.

Jučerašnji uspesi ukazuju, pak, da joj je njen „pojačani negativni pristup” – u osporavanju kvalifikovanosti Obame – doneo „pozitivne rezultate”. U prilog su joj išle i specifične prilike: s pretežnim učešćem žena, imigranata iz Latinske Amerike, kao i građana s nižim prihodima i obrazovanjem koji, svi zajedno, čine jezgro njene izborne baze.

Obama se, međutim, potvrđuje kao pretendent koji – objedinjuje. Vodi, naime, iako je biračko telo Amerike većinom sastavljeno od slojeva kojima on, za razliku od njegove suparnice, ne pripada – kod glasača bele rase i ženskog pola.

Duel među demokratama označen je, inače, kao trka sa „istorijskim pretenzijama”. Obama bi bio prvi crnac, a Klintonova prva žena za kormilom Bele kuće.

Mekejn računa, naravno, da će osujetiti bilo koju od tih „originalnosti” koje mu „izađu na crtu”, u novembru. Oboje ih proziva kao „trule liberale”, ali ima problema da svoje republikance uveri da je on „pravoverni konzervativac”. Ujedno, istrajava na svojoj „većoj ratnoj kvalifikovanosti”, kao veteran i zarobljenik Vijetnamskog rata, i kao pobornik kursa za „pobede u Iraku i ratu protiv terorizma”.

Nije ni on bez savremenih originalnosti. Ima ih bar dve. Prvo, ne spada među partijske poslušnike. Drugo, ako pobedi – bio bi najstariji američki predsednik u prvom mandatu.

Ova druga karakteristika, po mišljenju analitičara, povećava značaj izbora za – njegovog potpredsedničkog kandidata. „Vrlo je važno ko će to biti, kada se uzme u obzir da Mekejn ima 71 godinu, da je imao rak (kože) i da mu je telo na razne načine izmučeno” (u Vijetnamu je bio ranjavan i pet i po godina proveo u zarobljeništvu), kaže istoričar američkih predsednikovanja Daglas Brinkli.

Među demokratama ima onih koji slute da bi Obama i Hilari bili njihov predsedničko-potpredsednički „tandem snova”. Ali i onih koji su uvereni da je u takvom kombinovanju „znatno više snova nego šansi za tandemizaciju”...