Књига је и даље жива у Србији

Дан сећања на рушење Народне библиотеке Србије у Другом светском рату обележен је данас на рушевинама тог здања на Косанчићевом венцу у Београду симболичном акцијом прикупљања књига за јавне библиотеке у Србији.

Министар културе и информисања Иван Тасовац рекао је да су данас библиотеке важније него икада „у тренутку када Европа проживљава најдубљу кризу свог идентитета, под утицајем економских превирања и незапамћеног таласа миграција и када у многим земљама поново јача екстремна десница, која прети да поништи најважније тековине европске цивилизације - културу различитости и толеранције”.

„Библиотеке нису само места у којима изучавамо прошлост. Библиотеке су места на којима покушавамо да разумемо свој садашњост и осмислимо своју будућност. Библиотеке су лабораторије знања ; и спознаје”, навео је Тасовац.

Он је казао да су рушевине на месту некадашње зграде Народне библиотеке Србије место на коме се треба запитати „Шта и колико чинимо за књигу и за библиотеке данас?"

Тасовац је рекао да је Министарство културе у протекле три године издвојило 310 милиона динара кроз континуирани откуп публикација за библиотеке путем редовног конкурса.

„Укупно 180 јавних библиотека, међу којима и Универзитетска библиотека 'Светозар Марковић' и библиотека САНУ, снабдевено је са 590.000 примерака ; нових издања, или за 200.000 примерака више него у претходном периоду”, навео је он.

Министар културе је навео да је откупом обухваћено више од 200 различитих издавача.

„И зато данас када стојимо на овом месту - месту бола, празнине и губитка - можемо са поносом да кажемо: 'Књига је и даље жива у Србији'“, казао је он и додао да улагање у књиге значи улагање убудућност.

Управник Народне библиотеке Србије Ласло Блашковић говорио је о својим сећањима на НАТО бомбардовање 1999. године и рекао да сваки нараштај у Србији доживи „сличан ужас”.

„Испадне да је истоветан, причамо ли о 1941. години 1944. и 1999. години. Може се сваког пута поновити исти текст, подједнако артикулисан вапај. Не могу да претпоставим куда иде овај свет, али на концу уобичајене крваве бајке дужност је сваке живе библиотеке да сваки тренутак без обзира на све друге сачува, сабере, одбрани, без обзира на пра свршетак који нисмо ни сањали”, навео је он.

Књижевник и председник Управног одбора Народне библиотеке Србије Михајло Пантић цитирао је речи писца Иве Андрића из дела „Знакови поред пута"- „Библиотека је ризница а књига заједничко добро”.

„Место на коме се сада налазимо некадашња је ризница свега најбољег што је на овом језику написано, а данас у коров и травуљину обрасла рупа без било каквих трагова постојања тог спепељеног заједничког добра, такође је за сваког ко уме да напише макар само прво слово азбуке, један знак. Симболичан знак. Истина, не знак поред пута, него знак испражњеног средишта у коме деценијама обитава мукла комеморативна тишина”, навео је он.

Пантић је казао да за 75 година колико је прошло од рушења ове библиотеке и колико је довољно да се испуни појединачна људска судбина ниједна власт - градска или државна, без обзира на мандат или идеологију није нашла за сходно да ово место обележи на достојан начи и претвори га у„стуб сећања” и „културно светилиште”.

У бомбардовању Београда 6. априла 1941. уништено је више од 1.300 средњовековних рукописа и докумената на пергаменту и хартији, 300.000 штампаних књига, комплета новина и часописа из 18. и 19. и 20. века. У Народној библиотеци Србије на Косанчићевом венцу изгорело је и око 2.000 писама књижевника и знаменитих личности српског и других јужнословенских народа, богата картографска и музеолошка збирка библиотеке непроцењиве вредности, комплетна документација и сви инвентари и каталози. Књиге које су данас учесници манифестације и посетиоци оставили на локалитету срушене зграде Народне библиотеке Србије биће поклоњене јавним библиотекама.(Бета)