Шта Руска странка не може данас, а могла је 2014.

За разлику од 2014, кад им је за улазак у скупштину било потребно 14.000 гласова, Руској странци (РС) ће ове године, ако излазност буде као на претходним изборима, бити потребно 200.000 гласова како би имала посланике у парламенту.

То следи из одлуке Републичке изборне комисије (РИК), на коју је РС уложила приговор, озлојеђена тиме што им је РИК прогласио изборну листу, али им није уважио статус једне од четири партија руске националне мањине у Србији, који РС има од уписа у регистар 2013. године.

Због тога што ће уместо природног прага морати да јуре устаљени цензус од пет одсто, Слободан Николић, лидер РС, најављује да ће се жалити и Управном суду. Да су у међувремену поднели приговор РИК-у, потврдио је за „Политику” и председник те комисије Дејан Ђурђевић, који је оценио да би његово оглашавање у јавности тим поводом „било некоректно” све док РИК не одлучи о приговору. С друге стране, за аналитичаре је овај парадокс само још један доказ да треба мењати изборно законодавство.

Ђурђевић је пре два дана образложио одлуку РИК-а речима да захтев РС да наступи као мањинска странка представља „школски пример изврдавања закона”. Он је поставио и питање зашто ова партија, ако штити интересе руске мањине, није учествовала на изборима за Савете националних мањина 2014. године.

Међутим, те исте године РС јесте учествовала на изборима – оним за републички парламент – и освојила 6.547 гласова, и то управо као мањинска странка, при чему је председник РИК-а и тада био Дејан Ђурђевић, подсећа Слободан Николић, оспоравајући аргумент о националном савету.

„Национални савети су углавном усмерени на културна дешавања и очување идентитета, језика или културе и није пракса да се политичари мешају у њихов рад. С друге стране, наше листе проглашене су у више од двадесет општина као мањинске на локалним изборима, међу којима и у Пожаревцу, Крагујевцу, Обреновцу, Шапцу, Нишу... У Великом Градишту локална изборна комисија покушала је да оспори проглашење, па је Управни суд стао на нашу страну. Сличан поступак је у току у Суботици”, набраја Николић, подсећајући да је РС још 2013. регистрована као мањинска странка Руса.

Иако ова мањина нема национални савет, у регистру се, осим РС, налазе још три руске странке: Странка Руса Србије, Јединствена руска странка и Српско-руски покрет (СРП), који је у понедељак предао изборну листу. Листу те странке РИК је, међутим, одбио и дао покрету 48 сати да отклони недостатке. Исту судбину доживела је и листа Републиканске странке Николе Сандуловића, која је регистрована као партија мађарске мањине. Међутим, остаје могућност да РИК прогласи ове листе, али да им ускрати статус мањинске странке. У том случају, како наводи Драган Тодоровић, лидер Источне алтернативе и први кандидат СРП-а за парламентарне изборе, овај покрет такође ће се жалити комисији, па Управном суду. Он сматра да се државни органи у Србији „већ дуго баве арбитражом и излазе из оквира своје надлежности”.

„РИК има један једини задатак: да у изборном процесу прегледа поднету документацију и утврди да ли је она у складу са законом. Приликом регистровања било чега у овој држави, од предузећа до странке, постоје прописи на који начин се то ради и онај ко то уради у складу са законом буде и регистрован. Нико после не може да ту одлуку дерогира јер је то противзаконито”, наводи Тодоровић.

С друге стране, иако одлуку РИК-а у случају РС сматра „релативно чудном и нелогичном”, Бојан Клачар из Цесида подсећа на раније примере када су странке регистроване као мањинске, иако с дотичним мањинама нису имале везе, на тај начин прошле цензус.

„Сетимо се НОПО-а, који се на изборима 2014. регистровао као влашка партија, па по уласку у парламент јавно признао да систем на тај начин може да се хакује. Стога, могу у начелу да се сложим с образложењем РИК-а да је упитно колико у РС има Руса и колико се бави руским питањима. Али, тим питањем РИК не треба да се бави на овакав начин, посебно ако их је пре две године без проблема пустио да учествују на изборима као мањинска странка”, наводи он.

Решење овог парадокса, према Клачаровом мишљењу, било би у томе да РИК иницира промену законске регулативе којом би се редефинисали услови уписивања мањинских странака у регистар и њиховог учешћа на изборима.

Ни Слободан Николић не спори да су овакве малверзације могуће, али одриче да оне постоје у случају његове партије.

„Већ осамнаест година сарађујем с Русијом, имам Орден цара Николаја, а ми се као странка залажемо за права руских држављана – да им безвизни режим траје три месеца, као и грађанима ЕУ, и да им се помогне да не чекају на српско држављанство и до седам година”, објашњава он.

Драган Тодоровић пак наводи да је коалиција „Родољуби”, чији је члан Источна алтернатива, дала своје представнике на заједничкој листи са СРП-ом јер тај покрет има циљ да побољша услове живота Руса у Србији, попут бржег добијања држављанства или нострификације диплома.