Šta Ruska stranka ne može danas, a mogla je 2014.

Za razliku od 2014, kad im je za ulazak u skupštinu bilo potrebno 14.000 glasova, Ruskoj stranci (RS) će ove godine, ako izlaznost bude kao na prethodnim izborima, biti potrebno 200.000 glasova kako bi imala poslanike u parlamentu.

To sledi iz odluke Republičke izborne komisije (RIK), na koju je RS uložila prigovor, ozlojeđena time što im je RIK proglasio izbornu listu, ali im nije uvažio status jedne od četiri partija ruske nacionalne manjine u Srbiji, koji RS ima od upisa u registar 2013. godine.

Zbog toga što će umesto prirodnog praga morati da jure ustaljeni cenzus od pet odsto, Slobodan Nikolić, lider RS, najavljuje da će se žaliti i Upravnom sudu. Da su u međuvremenu podneli prigovor RIK-u, potvrdio je za „Politiku” i predsednik te komisije Dejan Đurđević, koji je ocenio da bi njegovo oglašavanje u javnosti tim povodom „bilo nekorektno” sve dok RIK ne odluči o prigovoru. S druge strane, za analitičare je ovaj paradoks samo još jedan dokaz da treba menjati izborno zakonodavstvo.

Đurđević je pre dva dana obrazložio odluku RIK-a rečima da zahtev RS da nastupi kao manjinska stranka predstavlja „školski primer izvrdavanja zakona”. On je postavio i pitanje zašto ova partija, ako štiti interese ruske manjine, nije učestvovala na izborima za Savete nacionalnih manjina 2014. godine.

Međutim, te iste godine RS jeste učestvovala na izborima – onim za republički parlament – i osvojila 6.547 glasova, i to upravo kao manjinska stranka, pri čemu je predsednik RIK-a i tada bio Dejan Đurđević, podseća Slobodan Nikolić, osporavajući argument o nacionalnom savetu.

„Nacionalni saveti su uglavnom usmereni na kulturna dešavanja i očuvanje identiteta, jezika ili kulture i nije praksa da se političari mešaju u njihov rad. S druge strane, naše liste proglašene su u više od dvadeset opština kao manjinske na lokalnim izborima, među kojima i u Požarevcu, Kragujevcu, Obrenovcu, Šapcu, Nišu... U Velikom Gradištu lokalna izborna komisija pokušala je da ospori proglašenje, pa je Upravni sud stao na našu stranu. Sličan postupak je u toku u Subotici”, nabraja Nikolić, podsećajući da je RS još 2013. registrovana kao manjinska stranka Rusa.

Iako ova manjina nema nacionalni savet, u registru se, osim RS, nalaze još tri ruske stranke: Stranka Rusa Srbije, Jedinstvena ruska stranka i Srpsko-ruski pokret (SRP), koji je u ponedeljak predao izbornu listu. Listu te stranke RIK je, međutim, odbio i dao pokretu 48 sati da otkloni nedostatke. Istu sudbinu doživela je i lista Republikanske stranke Nikole Sandulovića, koja je registrovana kao partija mađarske manjine. Međutim, ostaje mogućnost da RIK proglasi ove liste, ali da im uskrati status manjinske stranke. U tom slučaju, kako navodi Dragan Todorović, lider Istočne alternative i prvi kandidat SRP-a za parlamentarne izbore, ovaj pokret takođe će se žaliti komisiji, pa Upravnom sudu. On smatra da se državni organi u Srbiji „već dugo bave arbitražom i izlaze iz okvira svoje nadležnosti”.

„RIK ima jedan jedini zadatak: da u izbornom procesu pregleda podnetu dokumentaciju i utvrdi da li je ona u skladu sa zakonom. Prilikom registrovanja bilo čega u ovoj državi, od preduzeća do stranke, postoje propisi na koji način se to radi i onaj ko to uradi u skladu sa zakonom bude i registrovan. Niko posle ne može da tu odluku derogira jer je to protivzakonito”, navodi Todorović.

S druge strane, iako odluku RIK-a u slučaju RS smatra „relativno čudnom i nelogičnom”, Bojan Klačar iz Cesida podseća na ranije primere kada su stranke registrovane kao manjinske, iako s dotičnim manjinama nisu imale veze, na taj način prošle cenzus.

„Setimo se NOPO-a, koji se na izborima 2014. registrovao kao vlaška partija, pa po ulasku u parlament javno priznao da sistem na taj način može da se hakuje. Stoga, mogu u načelu da se složim s obrazloženjem RIK-a da je upitno koliko u RS ima Rusa i koliko se bavi ruskim pitanjima. Ali, tim pitanjem RIK ne treba da se bavi na ovakav način, posebno ako ih je pre dve godine bez problema pustio da učestvuju na izborima kao manjinska stranka”, navodi on.

Rešenje ovog paradoksa, prema Klačarovom mišljenju, bilo bi u tome da RIK inicira promenu zakonske regulative kojom bi se redefinisali uslovi upisivanja manjinskih stranaka u registar i njihovog učešća na izborima.

Ni Slobodan Nikolić ne spori da su ovakve malverzacije moguće, ali odriče da one postoje u slučaju njegove partije.

„Već osamnaest godina sarađujem s Rusijom, imam Orden cara Nikolaja, a mi se kao stranka zalažemo za prava ruskih državljana – da im bezvizni režim traje tri meseca, kao i građanima EU, i da im se pomogne da ne čekaju na srpsko državljanstvo i do sedam godina”, objašnjava on.

Dragan Todorović pak navodi da je koalicija „Rodoljubi”, čiji je član Istočna alternativa, dala svoje predstavnike na zajedničkoj listi sa SRP-om jer taj pokret ima cilj da poboljša uslove života Rusa u Srbiji, poput bržeg dobijanja državljanstva ili nostrifikacije diploma.