Окретање главе на другу страну

Ако има много ствари по којима смо далеко од „белог света” има и оних по којима смо им раме уз раме. Једна од таквих је и светски тренд да се снима све више телевизијских серија које не само што умањују број посетилаца биоскопа него у њима играју најпознатији глумци свих генерација, који су и носиоци позоришних репертоара, а режију и сценарио потписују исто тако имена са репутацијом.

Што у репризама, што у премијерним издањима, у овом тренутку се на РТС-у емитују серије – Пад династије Обреновић, Војна академија, Комшије, Прваци света, на Првој телевизији – Андрија и Анђелка и Синђелићи, на РТ Војводина – Вере и завере, плус оне снимљене у региону у којима играју и глумци из Србије – Луд, збуњен, нормалан и Куд пукло да пукло.

У тако релативно богатој продукцији, у земљи која уопште није богата, па свака екипа прави калкулацију како да јој снимање епизоде кошта што је мање могуће, не треба тражити „длаку у јајету” јер су свакако далеко квалитетније од латино, индијских или турских сапуница које овде још нису изгубиле верне гледаоце.

Уосталом, у сваком америчком филму (или серији ), чија се цена производње и зарада мере у милионима долара, гледамо жене или мушкарце, свеједно, који у кухињи обавезно оштрим ножем бесно или уз осмех, зависи од жанра, сецкају парадајз, краставац или целер (никада нигде ни парчета меса) и никада не видимо даље од тога.

Шта ли скувају од тих силних витамина, који никада не стигну до шерпе и шпорета. У ери мобилних телефона, чим дође до пуцњаве или аутомобилске несреће, неко притрчи жртви и обавезно довикне неком другом „Позовите 911” (Хитну помоћ), а никада то не учини лично.

Даље, у свакој телефонској говорници у раскупусаном телефонском именику, којем фале странице, главни лик обавезно лако и брзо пронађе број који му треба и у џепу има одговарајући апоен кованог новца...

У центру града, рецимо Њујорка, свако из прве нађе место за паркирање аута. И ма колико био познат глумац, ако носи кофер, по томе како се багаж лелуја, лако је закључити да је празан. А све чешће уместо праве бебе, звезде држе лутку купљену у робној кући која је најближа реквизитеровом стану, умотану у ћебенце.

Ако је неко спасен или снагом својих мишића после неке сцене испливао из реке или океана, неколико секунди касније одећа на њему је сува „ко барут”...  

Домаћа продукција нам, ако је за утеху, тако отворено не вређа интелигенцију! 

 Можете ви да гледате документарце, научни програм, филмове, серије или политички ток шоу, али то не значи да се у два актуелна ријалити програма – Фарма  и Парови, на телевизијама са националном фреквенцијом, не дешава незапамћени простаклук и вербално, па и физичко насиље.

Која је разлика када кажете – „Ја то смеће од програма не гледам” и ситуације да на улици видите злостављање и окренете главу или убрзате корак рекавши у себи – „Ја у ово нећу да гледам”? Никаква!