Отварач и конзерва

Ова влада могла је бити састављена у највећим мукама и од брда, а не некакве „гомилице” од само пет принципа. Па чак ни тада папир који су Тадић, Коштуница и Динкић потписали, а који се назива коалиционим споразумом, ни за кога у овој земљи није правно обавезујући.

С друге стране, „папир” који се назива Уставом, иако за неке не мора да значи много, правно за све државе у свету, па и нашу, представља – све.

Због тог папира, а не оног који су потписала тројица страначких лидера док су се договарала око поделе власти, Демократску странку не може да „не обавезује ниједна резолуција у Скупштини Србије, осим оне коју донесе владајућа већина на основу пет принципа усвојених приликом формирања Владе Србије”, како је јуче рекао потпредседник ДС-а Драган Шутановац.

Макар та резолуција била најгора на свету, или, не дај боже, радикалска.  

Скупштина, а не странка или коалиција, па макар она била и на власти, највиши је законодавни орган у држави. Скупштина поставља и руши владе, и влада одговара скупштини, никако обрнуто.

То је то – демократија.

Па, опет, све то не значи да у демократији и међу демократама не треба да важе договори какав је онај тројице лидера приликом поделе власти.

Не може се, додуше, у демократији ничим казнити партија попут Демократске странке Србије која, упркос томе што нема већину ни у влади, ни у скупштини, успева да оствари амбицију да управља и једним и другим.

Разумљиво је да се ДС љути због тога, па и то да Нада Колунџија каже да „они који сматрају да политику могу да воде тако што су потписали уговор са једним тимом, а онда мало да дају голове за рачун другог тима, треба да знају да то нису правила демократије”. Али, ни то није кажњиво у демократији.

Зато такве странке у демократији не можете казнити ничим, осим изборима. Али када нико неће ни на изборе, не можете ни тиме. Толико о љутњи Шутановца. 

Зато је све што се дешава између избора, оних на којима смо већ погрешили, и оних на којима се надамо да нећемо опет, скоро па нека поетска правда за све. И за њих, и за нас. 

Јер, Коштуница и Тадић су она два лика из цртаних филмова од којих један држи конзерву, а други отварач за конзерве, а обојица седе на пустом острву.

А ми?

Па, ми, изгледа имамо само пусто острво.

И само смо их ми до сада сачували да не сквасе ноге.