Атина одбацује затварање граница

Десетине хиљада избеглица нашло се у Грчкој када је ступио на снагу билатерални споразум између Турске и ЕУ о враћању миграната у Турску. Показало се, међутим, да је примена овог споразума сложена и тешка и да се пре свега мора водити рачуна да се приликом враћања миграната не прекрше Женевске конвенције о избеглицама и одредбе међународног права. Грчка, међутим, неће дозволити да екстремна десница искористи тешку ситуацију са избеглицама за ширење ксенофобије, расизма и неонацизма, каже за „Политику” Панос Тригазис. Овај политичар, активиста и аутор неколиких књига калио се у левичарским покретима још у раној младости, кад се активно супротстављао фашистичкој војној хунти у Грчкој (1967–1974), а данас је шеф спољнополитичког одељења левичарске партије Сириза, која је на власти у његовој земљи.

„Одбацујемо распиривање страха и предлоге о затварању наших граница на Егеју, као и о операцијама потапања бродова или чамаца који превозе избеглице и мигранте у Европу преко Грчке. Највећом брзином напредујемо у изградњи и организацији центара за избеглице, а током априла из Идоменија и луке Пиреј људи ће бити измештени у прихватне центре. Грци су на острвима Егеја развили покрет солидарности са унесрећенима који је вредан дивљења. До сада је сакупљено пола милиона гласова за номинацију становника наших острва за Нобелову награду за мир.

Шта мислите о одлуци да се затворе границе на Балканској рути?

Не могу а да не изразим незадовољство због чињенице да су владе нама суседних земаља – које и саме имају скорашња болна искуства са избеглицама због ратова – затвориле Балканску руту избеглицама, спречавајући њихов пролазак ка земљама централне и северне Европе. Такав став није само на штету Грчке, већ угрожава универзалне људске вредности и европске правне тековине о људским правима.

Како Грчка излази на крај са овом кризом? Грци су показали велику солидарност са људима који су побегли од рата и страдања.

Избегличка криза није једина криза с којом се суочавамо. То исто важи и за ЕУ. Грчки народ показује солидарност на многе начине, зато што је, између осталог, и сам добио солидарност широких снага у Европи и свету за борбу коју води за излазак из економске и социјалне кризе и ослобађање земље од политике екстремне штедње. Сада, са великим међународним угледом који има наша странка, радимо на једном свеевропском фронту у циљу снажења демократије и против тешке штедње.

Хоће ли све то утицати на овогодишњу туристичку сезону?

Неће утицати на велики туристички талас према Грчкој, колико год неки на то упозоравали. Грчко Министарство туризма процењује да ће ове године број туриста у Грчкој достићи 25 милиона или можда и премашити тај број.

После терористичких напада у Паризу, Бриселу, Анкари... страхује се да поједини терористи улазе у Европу прерушени у избеглице. Нема довољно времена ни особља да се идентитет сваког мигранта провери већ на самом улазу…

Рекао бих да не треба преувеличавати такву опасност. Терористи имају боље начине да продру у ЕУ од тога да се преруше у избеглице. Немојмо заборавити да су терористи који су идентификовани као починиоци напада у Паризу и Бриселу били грађани Француске и Белгије. А о томе треба да размишљају све владе због политике интеграције коју следе.

Као левичарска партија, Сириза апелује на међународну солидарност. Да ли је Европа показала довољно солидарности кад је реч о избеглицама?

Сириза проналази инспирацију у новом интернационализму. Промовишемо на мултидимензионалном нивоу међународну и људску солидарност, а заједно с тим и солидарност с будућим генерацијама. Солидарност је део ДНК савремене левице или, како је зовемо, левице 21. века. Еквивалентне везе градимо и са левичарским и прогресивним странкама и покретима у Европи и свету. Ми смо нова странка левице, са специфичним карактеристикама. Сличне странке не постоје у другим земљама, уз изузетак можда Шпаније и Португалије. Рекао бих, дакле, да не журе неки у Србији или другде да говоре како личе на Сиризу.

Када је реч о избегличкој мигрантској кризи, ЕУ је дубоко подељена и неспособна да испоштује своје обавезе и своје оснивачке принципе. То је, по мом мишљењу, због екстремних националистичких и ксенофобних притисака унутар многих земаља чланица. Ако се ти притисци не елиминишу, постоји опасност од укидања европских интеграција као демократског и мирољубивог пројекта.

Какви су ваши односи са Немачком? Атина, чини се, има два различита искуства са Берлином. Једно се односи на грчки дуг, друго на прихватање избеглица.

Грчка и Немачка имају владе различите идеолошко-политичке оријентације. Обе земље су пуноправне чланице ЕУ и еврозоне и дужне су да раде на изградњи пријатељских и равноправних билатералних односа. Историјски гледано, немачки народ је био важан светионик хеленизма. Није поштено све проблеме ЕУ приписивати Немачкој. Једна ствар су владина и државна политика, а друго су осећања пријатељства међу народима. Лично, као мировни активиста, најдубље поштујем антимилитаристичке и антинуклеарне покрете немачког народа после Другог светског рата, из којих је изникао и велики политички покрет Зелени, који има значајан утицај у Европи. Дужан сам да напоменем и да је влада канцеларке Меркел после нуклеарне несреће у Фукушими донела одлуку о постепеном затварању 17 нуклеарних електрана у Немачкој. Верујем да ће, кад се заврши процес евалуације текућег програма реформи и кад уђемо у преговоре о грчком дугу, немачка влада заузети позитивнији став. За већину проблема с евалуацијом одговоран је ММФ, који, међутим, захтева смањење дуга, као и Обамина администрација.

Какав је став Сиризе о паневропском левичарском покрету (ДИЕМ), који је основао Јанис Варуфакис? Са бившим министром финансија Сириза је имала доста неспоразума. Каква је сада ситуација?

Не мислим да је било неспоразума између Сиризе и Варуфакиса, већ легитимних разлика у политичким проценама. Не знам много о конкретном покрету. Кад Сириза користи термин паневропски, свеевропски, не мисли на покрет само на нивоу ЕУ, већ целе Европе. Подржавамо свеевропски процес сарадње, засноване на неком новом односу између ЕУ и Русије. Такав процес може проистећи из Организације за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС) и њених принципа, шире познатих као хелсиншки принципи. Свеевропски процеси демократије и мира су нам потребни и треба да се спроводе кроз снажне друштвене покрете, а не као индивидуалне иницијативе.

Подемос је млада неконвенционална левичарска партија у Шпанији, у коју је много људи полагало наду када се оформила. Сириза и Подемос имају врло блиске односе. Али у овом тренутку Шпанци губе поверење у Подемос и његову способност и жељу да промени систем и демократизује друштво. Шта мислите о томе?

У праву сте да смо тесно и братски повезани с Подемосом, који није класична левичарска странка, већ политички субјект који је рођен кроз „покрете на трговима”. Имам осећај да Подемос чува своју народну динамику и да се није умањио његов успон. Према неким проценама, у случају нових избора – добиће их.

Хајде да замислимо да је Берни Сандерс постао председник САД. Шта би то значило за свет? Какве би промене очекивали?

Покрет који представља Берни Сандерс јесте извор наде и показује да америчко друштво има у себи снаге за промене. Можда нема велике шансе да победи Хилари Клинтон, али је извршио притисак како би њена агенда била прогресивнија. За Сандерса важе стихови Џона Ленона: „You may say I’m a dreamer, but I’m not the only one”.

Европска унија је по многим оценама у фази распадања. Говори се о брегзиту, грегзиту, о затварању граница… Каква је будућност европског пројекта?

Верујем да грегзит нема шанси, ценим да одлука британског народа неће бити у корист изласка из ЕУ. Не подржавам термин „дезинтеграција”. Истина је да ЕУ проживљава дубоку кризу која може да постане егзистенцијална. Ми смо знали да кажемо да је процес у ЕУ као бицикл, треба да се стално креће напред, у супротном ризикује да падне.

ЕУ је потребна нова снага, коју ће стећи кроз корените промене, које сам лично описао као реоснивање ЕУ. Заједничка европска кућа не може опстати ако неки од народа живе у пентхаусу, а неки у сутерену. Морају се обезбедити једнаки услови заједничког бивствовања, приближавања и развијања. Што се тиче Балкана, не сме се третирати као европско „задње двориште”, а како би се то избегло, требало би да народи нашег региона изграде међубалканску сарадњу и да се не приклањају политици „завади па владај”. То се, нажалост, управо десило код избегличког питања.

Ово пролеће и лето кључни су за опстанак пројекта о јединственој и мирољубивој Европи?

Европска идеја има историју дугу 200 година. Реч је о демократској, мирољубивој свеевропској идеји и на тој основи може се заснивати препород ЕУ. Потребне су нове политике, у складу са демократском и хуманистичком традицијом европске цивилизације. Оно што се данас дешава у ЕУ и шире равно је „културној контрареволуцији”.

Као Сириза, верујемо да избегличка криза може бити окончана а тероризам Исиса побеђен и искорењен. Предложили смо европски програм мира за Блиски исток и Средоземље, с приоритетом да се оконча рат у Сирији. Ако такав програм буде усвојен и имплементиран, нећемо имати више избеглица, већ ће се и многе од данашњих вратити својим кућама. Исис ће, пак, изгубити своје ослонце, јер се храни осећањем несигурности и неправде међу муслиманским светом. Мир и правда су решење. И на крају, да кажем да можда у својим одговорима звучим као романтик, али сетите се да се често испостави да су јучерашњи романтици сутрашњи реалисти.