Atina odbacuje zatvaranje granica

Desetine hiljada izbeglica našlo se u Grčkoj kada je stupio na snagu bilateralni sporazum između Turske i EU o vraćanju migranata u Tursku. Pokazalo se, međutim, da je primena ovog sporazuma složena i teška i da se pre svega mora voditi računa da se prilikom vraćanja migranata ne prekrše Ženevske konvencije o izbeglicama i odredbe međunarodnog prava. Grčka, međutim, neće dozvoliti da ekstremna desnica iskoristi tešku situaciju sa izbeglicama za širenje ksenofobije, rasizma i neonacizma, kaže za „Politiku” Panos Trigazis. Ovaj političar, aktivista i autor nekolikih knjiga kalio se u levičarskim pokretima još u ranoj mladosti, kad se aktivno suprotstavljao fašističkoj vojnoj hunti u Grčkoj (1967–1974), a danas je šef spoljnopolitičkog odeljenja levičarske partije Siriza, koja je na vlasti u njegovoj zemlji.

„Odbacujemo raspirivanje straha i predloge o zatvaranju naših granica na Egeju, kao i o operacijama potapanja brodova ili čamaca koji prevoze izbeglice i migrante u Evropu preko Grčke. Najvećom brzinom napredujemo u izgradnji i organizaciji centara za izbeglice, a tokom aprila iz Idomenija i luke Pirej ljudi će biti izmešteni u prihvatne centre. Grci su na ostrvima Egeja razvili pokret solidarnosti sa unesrećenima koji je vredan divljenja. Do sada je sakupljeno pola miliona glasova za nominaciju stanovnika naših ostrva za Nobelovu nagradu za mir.

Šta mislite o odluci da se zatvore granice na Balkanskoj ruti?

Ne mogu a da ne izrazim nezadovoljstvo zbog činjenice da su vlade nama susednih zemalja – koje i same imaju skorašnja bolna iskustva sa izbeglicama zbog ratova – zatvorile Balkansku rutu izbeglicama, sprečavajući njihov prolazak ka zemljama centralne i severne Evrope. Takav stav nije samo na štetu Grčke, već ugrožava univerzalne ljudske vrednosti i evropske pravne tekovine o ljudskim pravima.

Kako Grčka izlazi na kraj sa ovom krizom? Grci su pokazali veliku solidarnost sa ljudima koji su pobegli od rata i stradanja.

Izbeglička kriza nije jedina kriza s kojom se suočavamo. To isto važi i za EU. Grčki narod pokazuje solidarnost na mnoge načine, zato što je, između ostalog, i sam dobio solidarnost širokih snaga u Evropi i svetu za borbu koju vodi za izlazak iz ekonomske i socijalne krize i oslobađanje zemlje od politike ekstremne štednje. Sada, sa velikim međunarodnim ugledom koji ima naša stranka, radimo na jednom sveevropskom frontu u cilju snaženja demokratije i protiv teške štednje.

Hoće li sve to uticati na ovogodišnju turističku sezonu?

Neće uticati na veliki turistički talas prema Grčkoj, koliko god neki na to upozoravali. Grčko Ministarstvo turizma procenjuje da će ove godine broj turista u Grčkoj dostići 25 miliona ili možda i premašiti taj broj.

Posle terorističkih napada u Parizu, Briselu, Ankari... strahuje se da pojedini teroristi ulaze u Evropu prerušeni u izbeglice. Nema dovoljno vremena ni osoblja da se identitet svakog migranta proveri već na samom ulazu…

Rekao bih da ne treba preuveličavati takvu opasnost. Teroristi imaju bolje načine da prodru u EU od toga da se preruše u izbeglice. Nemojmo zaboraviti da su teroristi koji su identifikovani kao počinioci napada u Parizu i Briselu bili građani Francuske i Belgije. A o tome treba da razmišljaju sve vlade zbog politike integracije koju slede.

Kao levičarska partija, Siriza apeluje na međunarodnu solidarnost. Da li je Evropa pokazala dovoljno solidarnosti kad je reč o izbeglicama?

Siriza pronalazi inspiraciju u novom internacionalizmu. Promovišemo na multidimenzionalnom nivou međunarodnu i ljudsku solidarnost, a zajedno s tim i solidarnost s budućim generacijama. Solidarnost je deo DNK savremene levice ili, kako je zovemo, levice 21. veka. Ekvivalentne veze gradimo i sa levičarskim i progresivnim strankama i pokretima u Evropi i svetu. Mi smo nova stranka levice, sa specifičnim karakteristikama. Slične stranke ne postoje u drugim zemljama, uz izuzetak možda Španije i Portugalije. Rekao bih, dakle, da ne žure neki u Srbiji ili drugde da govore kako liče na Sirizu.

Kada je reč o izbegličkoj migrantskoj krizi, EU je duboko podeljena i nesposobna da ispoštuje svoje obaveze i svoje osnivačke principe. To je, po mom mišljenju, zbog ekstremnih nacionalističkih i ksenofobnih pritisaka unutar mnogih zemalja članica. Ako se ti pritisci ne eliminišu, postoji opasnost od ukidanja evropskih integracija kao demokratskog i miroljubivog projekta.

Kakvi su vaši odnosi sa Nemačkom? Atina, čini se, ima dva različita iskustva sa Berlinom. Jedno se odnosi na grčki dug, drugo na prihvatanje izbeglica.

Grčka i Nemačka imaju vlade različite ideološko-političke orijentacije. Obe zemlje su punopravne članice EU i evrozone i dužne su da rade na izgradnji prijateljskih i ravnopravnih bilateralnih odnosa. Istorijski gledano, nemački narod je bio važan svetionik helenizma. Nije pošteno sve probleme EU pripisivati Nemačkoj. Jedna stvar su vladina i državna politika, a drugo su osećanja prijateljstva među narodima. Lično, kao mirovni aktivista, najdublje poštujem antimilitarističke i antinuklearne pokrete nemačkog naroda posle Drugog svetskog rata, iz kojih je iznikao i veliki politički pokret Zeleni, koji ima značajan uticaj u Evropi. Dužan sam da napomenem i da je vlada kancelarke Merkel posle nuklearne nesreće u Fukušimi donela odluku o postepenom zatvaranju 17 nuklearnih elektrana u Nemačkoj. Verujem da će, kad se završi proces evaluacije tekućeg programa reformi i kad uđemo u pregovore o grčkom dugu, nemačka vlada zauzeti pozitivniji stav. Za većinu problema s evaluacijom odgovoran je MMF, koji, međutim, zahteva smanjenje duga, kao i Obamina administracija.

Kakav je stav Sirize o panevropskom levičarskom pokretu (DIEM), koji je osnovao Janis Varufakis? Sa bivšim ministrom finansija Siriza je imala dosta nesporazuma. Kakva je sada situacija?

Ne mislim da je bilo nesporazuma između Sirize i Varufakisa, već legitimnih razlika u političkim procenama. Ne znam mnogo o konkretnom pokretu. Kad Siriza koristi termin panevropski, sveevropski, ne misli na pokret samo na nivou EU, već cele Evrope. Podržavamo sveevropski proces saradnje, zasnovane na nekom novom odnosu između EU i Rusije. Takav proces može proisteći iz Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) i njenih principa, šire poznatih kao helsinški principi. Sveevropski procesi demokratije i mira su nam potrebni i treba da se sprovode kroz snažne društvene pokrete, a ne kao individualne inicijative.

Podemos je mlada nekonvencionalna levičarska partija u Španiji, u koju je mnogo ljudi polagalo nadu kada se oformila. Siriza i Podemos imaju vrlo bliske odnose. Ali u ovom trenutku Španci gube poverenje u Podemos i njegovu sposobnost i želju da promeni sistem i demokratizuje društvo. Šta mislite o tome?

U pravu ste da smo tesno i bratski povezani s Podemosom, koji nije klasična levičarska stranka, već politički subjekt koji je rođen kroz „pokrete na trgovima”. Imam osećaj da Podemos čuva svoju narodnu dinamiku i da se nije umanjio njegov uspon. Prema nekim procenama, u slučaju novih izbora – dobiće ih.

Hajde da zamislimo da je Berni Sanders postao predsednik SAD. Šta bi to značilo za svet? Kakve bi promene očekivali?

Pokret koji predstavlja Berni Sanders jeste izvor nade i pokazuje da američko društvo ima u sebi snage za promene. Možda nema velike šanse da pobedi Hilari Klinton, ali je izvršio pritisak kako bi njena agenda bila progresivnija. Za Sandersa važe stihovi Džona Lenona: „You may say I’m a dreamer, but I’m not the only one”.

Evropska unija je po mnogim ocenama u fazi raspadanja. Govori se o bregzitu, gregzitu, o zatvaranju granica… Kakva je budućnost evropskog projekta?

Verujem da gregzit nema šansi, cenim da odluka britanskog naroda neće biti u korist izlaska iz EU. Ne podržavam termin „dezintegracija”. Istina je da EU proživljava duboku krizu koja može da postane egzistencijalna. Mi smo znali da kažemo da je proces u EU kao bicikl, treba da se stalno kreće napred, u suprotnom rizikuje da padne.

EU je potrebna nova snaga, koju će steći kroz korenite promene, koje sam lično opisao kao reosnivanje EU. Zajednička evropska kuća ne može opstati ako neki od naroda žive u penthausu, a neki u suterenu. Moraju se obezbediti jednaki uslovi zajedničkog bivstvovanja, približavanja i razvijanja. Što se tiče Balkana, ne sme se tretirati kao evropsko „zadnje dvorište”, a kako bi se to izbeglo, trebalo bi da narodi našeg regiona izgrade međubalkansku saradnju i da se ne priklanjaju politici „zavadi pa vladaj”. To se, nažalost, upravo desilo kod izbegličkog pitanja.

Ovo proleće i leto ključni su za opstanak projekta o jedinstvenoj i miroljubivoj Evropi?

Evropska ideja ima istoriju dugu 200 godina. Reč je o demokratskoj, miroljubivoj sveevropskoj ideji i na toj osnovi može se zasnivati preporod EU. Potrebne su nove politike, u skladu sa demokratskom i humanističkom tradicijom evropske civilizacije. Ono što se danas dešava u EU i šire ravno je „kulturnoj kontrarevoluciji”.

Kao Siriza, verujemo da izbeglička kriza može biti okončana a terorizam Isisa pobeđen i iskorenjen. Predložili smo evropski program mira za Bliski istok i Sredozemlje, s prioritetom da se okonča rat u Siriji. Ako takav program bude usvojen i implementiran, nećemo imati više izbeglica, već će se i mnoge od današnjih vratiti svojim kućama. Isis će, pak, izgubiti svoje oslonce, jer se hrani osećanjem nesigurnosti i nepravde među muslimanskim svetom. Mir i pravda su rešenje. I na kraju, da kažem da možda u svojim odgovorima zvučim kao romantik, ali setite se da se često ispostavi da su jučerašnji romantici sutrašnji realisti.