Како је мода поправљала имиџ Србије

Није било лако „уловити” Антонија Грималдија да у густом распореду пословних путовања дође у Београд и направи хуманитарну ревију. Али за модну агенцију „Фабрика” ни толико тешко када се осврну на све што су прошли последњих 20 година.

– Када се распала велика Југославија а с њом и њена модна сцена, осетили смо потребу да кроз медијску кампању урадимо нешто за нашу земљу, да се бар мало поправи лош имиџ који је имала у свету. Тако су настале Београдске модне ноћи. У сарадњи са амбасадама доводили смо креаторе из разних земаља, што је у то време било веома тешко – сећа се Весна Мандић, некадашња манекенка, директорка „Фабрике”.

Прву ревију са једним светски познатим дизајнером организовали су 1995. године баш у време конференције у Дејтону. Довели су британски бренд „Ред ор дед”, а од наших креатора представили су се Владимир Стојановић и Верица Ракочевић. Ревију у „Интерконтиненталу” пратили су Си-Ен-Ен, Раи, „Скај њуз” и друге светске телевизије.

У међувремену су у Београд и на фестивал у Котору долазили Пјер

Карден, Ренато Балестра, Келвин Клајн, Жан Пол Готје, Гај Матиоло, Дајана фон Фурстенберг, Диор...

– Сви ти креатори били су фасцинирани, долазили су као у неку авантуру, а дошли су у земљу са дивним ресторанима, играли су на столовима, дружили се с нама и враћали с најпозитивнијим могућим утисцима – каже наша саговорница.

Неки од њих су постали искрени пријатељи Србије. Ренато Балестра, ветеран италијанске моде, први пут је био овде 1997, а следеће године дизајнирао је костиме за представу „Пепељуга” у Народном позоришту. Када је почело бомбардовање 1999, упутио је подршку ансамблу позоришта и није пропуштао прилику да било где у свету јавно подржи Србију.

– Веома волим Србију јер сам од вашег народа осетио много топлине. Заиста, овде се осећам као код куће – рекао је пре годину дана када је у Народном позоришту имао велику ревију инспирисану опером.

Весна Мандић каже да јој нису замерали то што се у време највеће кризе бавила модом јер су схватили да је то добро за Србију. Почетком прошле деценије довела је у Београд и своју пријатељицу, једну од уредница „Венити фера”, која је објавила велику репортажу о Београду у време када је Србија и даље била на стубу срама.

– Много смо урадили на позитивној промоцији Србији. Нисмо никог оштетили, сами смо нашли спонзоре и били смо много срећни што се макар о нечему лепом у Србији писало – каже Весна Мандић.

Последње четири године „Фабрика” брине о Прихватилишту за децу без родитељског старања. Овој установи иде и сав новац који су уплатили посетиоци ревије Антонија Грималдија.