Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како је мода поправљала имиџ Србије

И у најгора времена, током деведесетих година, светски дизајнери одлазили су одавде са лепим утисцима, а неки су постали одани пријатељи наше земље
Како је мода поправљала имиџ Србије
Пјер Карден на ревији у Београду 2012. године (Фото А. Васиљевић)

Није било лако „уловити” Антонија Грималдија да у густом распореду пословних путовања дође у Београд и направи хуманитарну ревију. Али за модну агенцију „Фабрика” ни толико тешко када се осврну на све што су прошли последњих 20 година.

– Када се распала велика Југославија а с њом и њена модна сцена, осетили смо потребу да кроз медијску кампању урадимо нешто за нашу земљу, да се бар мало поправи лош имиџ који је имала у свету. Тако су настале Београдске модне ноћи. У сарадњи са амбасадама доводили смо креаторе из разних земаља, што је у то време било веома тешко – сећа се Весна Мандић, некадашња манекенка, директорка „Фабрике”.

Писмо Пјера Кардена
Весна Мандић не крије понос због тога што је њена агенција добила ауторизацију за ревије Диора, Унгара, Готјеа, Дајане фон Фурстенберг, Келвина Клајна и других из плејаде највећих имена с којима су радили.
– Све до најмањих детаља мора да се испуни. Диор је дошао са 10 шминкера и фризера у Котор 2008. године. Не плаћамо им хонораре, али морамо да испунимо одређене стандарде. Кад је Келвин Клајн долазио 2006. године, девет месеци тајао је процес припрема и три пута сам била у Милану у њиховој европској централи.   
Озбиљно „решетање” су прошли и уочи ревије Пјера Кардена на Белом двору пре четири године. Све је прошло у најбољем реду, а пошто не користи компјутер славни Француз је Весни Мандић послао обично писмо које, каже она, чува као реликвију.

Прву ревију са једним светски познатим дизајнером организовали су 1995. године баш у време конференције у Дејтону. Довели су британски бренд „Ред ор дед”, а од наших креатора представили су се Владимир Стојановић и Верица Ракочевић. Ревију у „Интерконтиненталу” пратили су Си-Ен-Ен, Раи, „Скај њуз” и друге светске телевизије.

У међувремену су у Београд и на фестивал у Котору долазили Пјер

Карден, Ренато Балестра, Келвин Клајн, Жан Пол Готје, Гај Матиоло, Дајана фон Фурстенберг, Диор...

– Сви ти креатори били су фасцинирани, долазили су као у неку авантуру, а дошли су у земљу са дивним ресторанима, играли су на столовима, дружили се с нама и враћали с најпозитивнијим могућим утисцима – каже наша саговорница.

Неки од њих су постали искрени пријатељи Србије. Ренато Балестра, ветеран италијанске моде, први пут је био овде 1997, а следеће године дизајнирао је костиме за представу „Пепељуга” у Народном позоришту. Када је почело бомбардовање 1999, упутио је подршку ансамблу позоришта и није пропуштао прилику да било где у свету јавно подржи Србију.

– Веома волим Србију јер сам од вашег народа осетио много топлине. Заиста, овде се осећам као код куће – рекао је пре годину дана када је у Народном позоришту имао велику ревију инспирисану опером.

Весна Мандић каже да јој нису замерали то што се у време највеће кризе бавила модом јер су схватили да је то добро за Србију. Почетком прошле деценије довела је у Београд и своју пријатељицу, једну од уредница „Венити фера”, која је објавила велику репортажу о Београду у време када је Србија и даље била на стубу срама.

– Много смо урадили на позитивној промоцији Србији. Нисмо никог оштетили, сами смо нашли спонзоре и били смо много срећни што се макар о нечему лепом у Србији писало – каже Весна Мандић.

Последње четири године „Фабрика” брине о Прихватилишту за децу без родитељског старања. Овој установи иде и сав новац који су уплатили посетиоци ревије Антонија Грималдија.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.