Мостарски Срби између две обале

Сарајево – Малобројни Срби који данас живе у граду великог српског песника Алексе Шантића не питају се готово ни о чему што има везе са будућношћу Мостара. Слаба је утеха, али о његовој судбини, чини се, не одлучују ни становници бошњачке и хрватске националности, јер преговоре о политичком уређењу града годинама безуспешно воде две странке, Хрватска демократска заједница (ХДЗ) БиХ и Странка демократске акције (СДА). Представници Срба окупљени у Координациони одбор српских организација у Мостару тек недавно су се укључили у расправу о изменама изборног закона које би требало да омогуће да се и у граду на Неретви на јесен одрже локални избори.

Становници Мостара, наиме, последњи пут су имали прилику да бирају градске челнике још 2008. године. Две године након тога, Уставни суд БиХ је, поступајући по жалби хрватских представника, прогласио неуставном тадашњу поделу на изборне јединице, па гласање за локалну власт 2012. није ни одржано. Сада се политички представници сва три народа слажу да се избори морају одржати у октобру и да је неодрживо садашње стање у којем једину власт практично представља градоначелник Љубо Бешлић.

Проблем је, међутим, у томе што до сада, упркос бројним покушајима и најавама да су надомак решења, челници две водеће странке Хрвата и Бошњака нису успели да се сагласе о начину бирања локалних представника. Кључно питање које их раздваја јесте да ли Мостар треба да буде јединствена целина или да се садашња практична раздвојеност на бошњачки и хрватски део правно озваничи кроз постојање већег броја изборних јединица. Хрвати, пошто су најбројнији, залажу се за то да цео град буде једна изборна јединица, јер би им то донело највећу заступљеност у власти. С друге стране, у бошњачком предлогу о више општина приметна је тежња да добију парче територије на којем ће бити већина, што би им омогућило да сами одлучују о свему.

Било каква подела није прихватљива за око 5.000 овдашњих Срба, јер би их то, готово извесно, потпуно искључило из политичког живота. За разлику од предлога најјаче бошњачке странке СДА и најјаче хрватске партије ХДЗ, за које сматрају да траже права искључиво за свој народ, Координациони одбор српских организација предлаже решење које штити националне интересе сва три конститутивна народа.

„Предлажемо, најпре, да Мостар буде једна административна целина. Срби немају ни леву ни десну обалу, живе у целом граду и нису ни за какво цепање. Друго, предлажемо да цео град буде једна изборна јединица. Можемо да пристанемо да их буде и више, али под условом да се у свакој од њих бира најмање један представник конститутивних народа. И треће, предлажемо увођење два заменика градоначелника, који не би били из истог народа, и преко којих би се могли штитити витални национални интереси”, наводи за „Политику” Предраг Шупљеглав, члан Координационог одбора. Додаје да се о овом предлогу још нису изјаснили ни ХДЗ ни СДА.

На питање шта ако мостарски Срби не буду задовољни коначним решењем, наш саговорник каже да су српски посланици у Парламентарној скупштини БиХ обећали да неће гласати за изборни закон уколико није у интересу Срба.

Оптимизам Драгана Човића, хрватског члана Председништва БиХ, да ће се изборна решења за Мостар већ на следећој седници наћи у парламенту, развејао је јуче његов бошњачки колега Бакир Изетбеговић рекавши да СДА, чији је лидер, не може да прихвати предлог ХДЗ-а, јер би тај модел довео до асиметрије, односно до веће заступљености Хрвата у односу на Бошњаке.

Да би се и у граду на Неретви избори одржали у октобру, када су планирани у остатку земље, закон би морао да буде донет до почетка маја. Међутим, уколико политички договор до тада не буде постигнут, могуће је да избори у Мостару буду расписани накнадно или да високи представник Валентин Инцко, у складу са својим овлашћењима, наметне решење за статус тог града. То не би био први пут, јер и досадашња правила о избору чланова градског већа нису била плод договора домаћих политичара, већ воља бившег високог представника Педија Ешдауна.