ОЕЦД: Дозволите продају земље странцима

Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) замера Србији, што по закону, још није могуће да странци постану власници пољопривредног земљишта. Ова критика садржана је у Извештају о конкурентности у југоисточној Европи, који ће данас бити представљен јавности, а у који је „Политика” имала увид.

Као још једна од препрека наводи се и то што је у нашој земљи инвеститорима, који хоће у закуп да узму државно земљиште, за то потребно много више времена него у земљама региона. Србија би требало да размотри да страним инвеститорима омогући да постану власници пољопривредног земљишта, као и да олакша административне процедуре за узимање у закуп градског грађевинског земљишта, наводи се у извештају ове међународне организације.

У извештају се похваљује Агенција за страна улагања и промовисање извештаја (СИЕПА), која, како се наводи, помаже инвеститорима да преброде административне баријере.

Као плус за наш инвестициони амбијент се истиче то што једино Србија и Црна Гора, од земаља региона, имају Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом. Као предност наводе и то што су земље региона чланице ЦЕФТА у оквиру које нема царинских баријера.

Све земље региона су, од почетка кризе 2009. године, олакшале процедуре за извоз и увоз робе. Најбоље рангирана земља је Македонија у којој је неопходно само 10 дана да би нека роба прешла македонску границу. Албанија је најгоре рангирана, јер је за извоз неке робе у просеку неопходно 19 дана. Када је о Србији реч, за извоз неке робе неопходно је да прође 11, док је за увоз неопходно 15 дана. Такође, све земље региона смањиле су трошкове извоза.

У анализи се наводи и да удео страних инвестиција у бруто домаћем производу Србије од почетка кризе – пада. Међутим, сада су видљиви први знаци опоравка, констатује се.

ОЕЦД нема похвале за образовни систем целог региона. Као негативну критику истичу и то што су резултати на Писа тестирању лоши и испод европског просека. „То указује да је неопходна реформа образовног система”, пише у извештају.

Када је реч о трошковима образовања, земље ОЕЦД-а, у просеку на образовање троше 6,1 одсто бруто домаћег производа (БДП), док европске земље троше нешто мање (5,3 одсто). Србија на образовање троши свега 4,8 одсто БДП-а. Ипак, када је о тим издацима реч, нисмо негативни рекордери, јер Албанија троши још мање (3,3 одсто БДП-а). Као једна од замерки за Србију наводи се и то што нема свеобухватне политике која би повећала сарадњу привреде и образовања.

Констатује се и то да су компаније у земљама региона повећале своју видљивост на интернету. У Србији 74 одсто компанија има своју интернет страницу. У Босни и Херцеговини тај удео је нешто мањи (60 одсто), док у Албанији свака друга фирма има своју веб страницу. Наводи се и то да чак 100 одсто фирми у Србији, на пример, користи електронску пошту. Међутим, ситуација није задовољавајућа када је реч о куповини преко интернета, па је тако у Србији тек у свакој петој фирми могуће робу наручити преко интернета. У Босни и Херцеговини тај удео је још нижи (око 16 одсто).