OECD: Dozvolite prodaju zemlje strancima

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) zamera Srbiji, što po zakonu, još nije moguće da stranci postanu vlasnici poljoprivrednog zemljišta. Ova kritika sadržana je u Izveštaju o konkurentnosti u jugoistočnoj Evropi, koji će danas biti predstavljen javnosti, a u koji je „Politika” imala uvid.

Kao još jedna od prepreka navodi se i to što je u našoj zemlji investitorima, koji hoće u zakup da uzmu državno zemljište, za to potrebno mnogo više vremena nego u zemljama regiona. Srbija bi trebalo da razmotri da stranim investitorima omogući da postanu vlasnici poljoprivrednog zemljišta, kao i da olakša administrativne procedure za uzimanje u zakup gradskog građevinskog zemljišta, navodi se u izveštaju ove međunarodne organizacije.

U izveštaju se pohvaljuje Agencija za strana ulaganja i promovisanje izveštaja (SIEPA), koja, kako se navodi, pomaže investitorima da prebrode administrativne barijere.

Kao plus za naš investicioni ambijent se ističe to što jedino Srbija i Crna Gora, od zemalja regiona, imaju Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom. Kao prednost navode i to što su zemlje regiona članice CEFTA u okviru koje nema carinskih barijera.

Sve zemlje regiona su, od početka krize 2009. godine, olakšale procedure za izvoz i uvoz robe. Najbolje rangirana zemlja je Makedonija u kojoj je neophodno samo 10 dana da bi neka roba prešla makedonsku granicu. Albanija je najgore rangirana, jer je za izvoz neke robe u proseku neophodno 19 dana. Kada je o Srbiji reč, za izvoz neke robe neophodno je da prođe 11, dok je za uvoz neophodno 15 dana. Takođe, sve zemlje regiona smanjile su troškove izvoza.

U analizi se navodi i da udeo stranih investicija u bruto domaćem proizvodu Srbije od početka krize – pada. Međutim, sada su vidljivi prvi znaci oporavka, konstatuje se.

OECD nema pohvale za obrazovni sistem celog regiona. Kao negativnu kritiku ističu i to što su rezultati na Pisa testiranju loši i ispod evropskog proseka. „To ukazuje da je neophodna reforma obrazovnog sistema”, piše u izveštaju.

Kada je reč o troškovima obrazovanja, zemlje OECD-a, u proseku na obrazovanje troše 6,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok evropske zemlje troše nešto manje (5,3 odsto). Srbija na obrazovanje troši svega 4,8 odsto BDP-a. Ipak, kada je o tim izdacima reč, nismo negativni rekorderi, jer Albanija troši još manje (3,3 odsto BDP-a). Kao jedna od zamerki za Srbiju navodi se i to što nema sveobuhvatne politike koja bi povećala saradnju privrede i obrazovanja.

Konstatuje se i to da su kompanije u zemljama regiona povećale svoju vidljivost na internetu. U Srbiji 74 odsto kompanija ima svoju internet stranicu. U Bosni i Hercegovini taj udeo je nešto manji (60 odsto), dok u Albaniji svaka druga firma ima svoju veb stranicu. Navodi se i to da čak 100 odsto firmi u Srbiji, na primer, koristi elektronsku poštu. Međutim, situacija nije zadovoljavajuća kada je reč o kupovini preko interneta, pa je tako u Srbiji tek u svakoj petoj firmi moguće robu naručiti preko interneta. U Bosni i Hercegovini taj udeo je još niži (oko 16 odsto).