Хемингвеј као књижевни јунак

„Покретни празник”, једна је од последњих књига америчког нобеловца Ернеста Хемингвеја, пуна слика из пишчевог живота у Паризу, у периоду између 1921. и 1926. године. Књигу је објавила београдска „Просвета”, у преводу Александра В. Стефановића, с предговором Александре Жежељ Коцић.

„Покретни празник” је аутобиографско дело флуидног жанра које је Мери Хемингвеј, пишчева четврта жена, објавила три године по његовој смрти, уз напомену да је он, с прекидима, ову књигу писао од 1957. до 1960. године. Ова књига је, како у поговору каже Александра Жежељ Коцић, један од водећих познавалаца англоамеричке књижевности код нас која је докторирала на делима славног писца, превасходно важна зато што нам двоструко открива Хемингвеја као књижевног јунака – најпре пристрасно, јер писац овде говори о себи и свом писању, потом непристрасно, јер као добитник Нобелове награде за књижевност туђим и зрелијим очима посматра сопствену младост.

Подељен на двадесет појединачних поглавља „Покретни празник” се састоји од својеврсних скица о Паризу с почетка XX века, о многим тадашњим писцима и уметницима, Хемингвејевом свакодневном животу (навике, живот са првом женом и сином, недостатак новца, дружење и разговори по кафеима и књижарама), његовим поетичким ставовима и, можда најважније, његовој посвећености писању, опсесији да постане „добар амерички писац”.

– Наглашена скопчаност Хемингвејевог живота и дела, као и његова „инвенција из искуства”, тј. поставка о нарочитом мешању фикције и стварности, усмеравају читаоце на помисао да је Хемингвејево стваралаштво једна велика аутобиографија заоденута у белетристичку форму – каже Александра Жежељ Коцић.

Издавачка кућа „Просвета”, у последње време, објавила је још неколико занимљивих наслова. Ту су, пре свега, „Изабрани списи”, књига у којој се представљају класици древне кинеске филозофије. То је дело у којем су сабрани текстови који се обично сматрају најзначајнијим за поштоваоце конфучијанства и таоизма: списи Конфуција, Лаоцеа и Чуангцеа, филозофа кључних за разумевање кинеске традиције. Посебна вредност ове књиге је што се ови текстови могу читати и као филозофски и као поетски.

Збирка поезије „Сунце у репу ветра” Пабла Неруде, песника чије је дело имало велики утицај на песнике широм света, „Просвета” објављује заједно с „Радом”. Избор најлепших љубавних песама и превод потписује Радоје Татић. Овај избор настоји да што потпуније прикаже Пабла Неруду као љубавног песника, па је ово нека врста компилације његових најлепших и најоригиналнијих песама.

У збирци Игора Тинтора „Поезија живота и смрти”, аутор је кроз своје песме, на свој начин, покушао да сагледа циклус људске егзистенције, њен почетак и крај. Ово је десето поетско дело књижевника Игора Тинтора, прво у издању „Просвете”. Роман „Авенија хромих душа” Ратомира Бошкова Ђуришића представља невероватно сведочење о једном времену. Развој радње и след догађаја пребацују нас из једног у други крај Југославије, у нацистичке логоре, у пределе ухваћене у ковитлац Другог светског рата, који је у потпуности оголио све наше мане, извео на сцену све најстрашније људске нагоне, чија је самртничка игра донела толико страдања и бола. То је и роман, и породична хроника, али и хроника једног времена, дело које говори о безграничним успонима и падовима људског бића. Ово дело Ратомира Ђуришића специфично је и по изванредном познавању језика и говора различитих крајева некадашње Југославије. Крајем прошле године „Просвета” је објавила и књигу „Неподмитљиве приче” за коју је аутор Дејан Димитријевић Мита, сатиричар из Београда, недавно добио награду „Владимир Булатовић Виб”, коју лист „Политика” додељује најбољем младом сатиричару.