Hemingvej kao književni junak

„Pokretni praznik”, jedna je od poslednjih knjiga američkog nobelovca Ernesta Hemingveja, puna slika iz piščevog života u Parizu, u periodu između 1921. i 1926. godine. Knjigu je objavila beogradska „Prosveta”, u prevodu Aleksandra V. Stefanovića, s predgovorom Aleksandre Žeželj Kocić.

„Pokretni praznik” je autobiografsko delo fluidnog žanra koje je Meri Hemingvej, piščeva četvrta žena, objavila tri godine po njegovoj smrti, uz napomenu da je on, s prekidima, ovu knjigu pisao od 1957. do 1960. godine. Ova knjiga je, kako u pogovoru kaže Aleksandra Žeželj Kocić, jedan od vodećih poznavalaca angloameričke književnosti kod nas koja je doktorirala na delima slavnog pisca, prevashodno važna zato što nam dvostruko otkriva Hemingveja kao književnog junaka – najpre pristrasno, jer pisac ovde govori o sebi i svom pisanju, potom nepristrasno, jer kao dobitnik Nobelove nagrade za književnost tuđim i zrelijim očima posmatra sopstvenu mladost.

Podeljen na dvadeset pojedinačnih poglavlja „Pokretni praznik” se sastoji od svojevrsnih skica o Parizu s početka XX veka, o mnogim tadašnjim piscima i umetnicima, Hemingvejevom svakodnevnom životu (navike, život sa prvom ženom i sinom, nedostatak novca, druženje i razgovori po kafeima i knjižarama), njegovim poetičkim stavovima i, možda najvažnije, njegovoj posvećenosti pisanju, opsesiji da postane „dobar američki pisac”.

– Naglašena skopčanost Hemingvejevog života i dela, kao i njegova „invencija iz iskustva”, tj. postavka o naročitom mešanju fikcije i stvarnosti, usmeravaju čitaoce na pomisao da je Hemingvejevo stvaralaštvo jedna velika autobiografija zaodenuta u beletrističku formu – kaže Aleksandra Žeželj Kocić.

Izdavačka kuća „Prosveta”, u poslednje vreme, objavila je još nekoliko zanimljivih naslova. Tu su, pre svega, „Izabrani spisi”, knjiga u kojoj se predstavljaju klasici drevne kineske filozofije. To je delo u kojem su sabrani tekstovi koji se obično smatraju najznačajnijim za poštovaoce konfučijanstva i taoizma: spisi Konfucija, Laocea i Čuangcea, filozofa ključnih za razumevanje kineske tradicije. Posebna vrednost ove knjige je što se ovi tekstovi mogu čitati i kao filozofski i kao poetski.

Zbirka poezije „Sunce u repu vetra” Pabla Nerude, pesnika čije je delo imalo veliki uticaj na pesnike širom sveta, „Prosveta” objavljuje zajedno s „Radom”. Izbor najlepših ljubavnih pesama i prevod potpisuje Radoje Tatić. Ovaj izbor nastoji da što potpunije prikaže Pabla Nerudu kao ljubavnog pesnika, pa je ovo neka vrsta kompilacije njegovih najlepših i najoriginalnijih pesama.

U zbirci Igora Tintora „Poezija života i smrti”, autor je kroz svoje pesme, na svoj način, pokušao da sagleda ciklus ljudske egzistencije, njen početak i kraj. Ovo je deseto poetsko delo književnika Igora Tintora, prvo u izdanju „Prosvete”. Roman „Avenija hromih duša” Ratomira Boškova Đurišića predstavlja neverovatno svedočenje o jednom vremenu. Razvoj radnje i sled događaja prebacuju nas iz jednog u drugi kraj Jugoslavije, u nacističke logore, u predele uhvaćene u kovitlac Drugog svetskog rata, koji je u potpunosti ogolio sve naše mane, izveo na scenu sve najstrašnije ljudske nagone, čija je samrtnička igra donela toliko stradanja i bola. To je i roman, i porodična hronika, ali i hronika jednog vremena, delo koje govori o bezgraničnim usponima i padovima ljudskog bića. Ovo delo Ratomira Đurišića specifično je i po izvanrednom poznavanju jezika i govora različitih krajeva nekadašnje Jugoslavije. Krajem prošle godine „Prosveta” je objavila i knjigu „Nepodmitljive priče” za koju je autor Dejan Dimitrijević Mita, satiričar iz Beograda, nedavno dobio nagradu „Vladimir Bulatović Vib”, koju list „Politika” dodeljuje najboljem mladom satiričaru.