ЕК одбацила хрватске услове Београду

Све је јачи притисак на Загреб да одустане од својих услова за отварање поглавља 23 са Србијом. Хрватски медији пренели су да је Европска комисија одбацила хрватске захтеве у спору са Србијом којим је практично блокирала Србију у преговарачком процесу и отварању тог поглавља.

Реч је пре свега о питању српског закона о универзалној јурисдикцији за ратне злочине, за који ЕК каже да не треба да буде услов за отварање преговора у поглављу 23 о правосуђу и основним правима, те да такав став заступа од почетка.

Загребачки „Јутарњи лист” навео је, преносећи интерни документ ЕК, да је приговор Хрватске на закон по којем Србија суди за ратне злочине почињене у Хрватској ЕК одбацила и пре него што је Хрватска блокирала Србију.

Хрватска наводи да пажљива анализа тог закона јасно показује да се не односи на начела универзалне јурисдикције, јер се не односи на територију било које државе, већ се ограничава само на оне с подручја бивше Југославије. „Овај закон ствара нови хибридни принцип, непознат савременом међународном и компаративном праву”, наводи Хрватска у својим аргументима.

Загреб истиче и да је Србија једина која у своју надлежност проширује кривичну јурисдикцију изван своје територије на селективан начин, на шест других држава, те да Србија крши и начело примене универзалне јурисдикције „у доброј вери”.

Хрватска као пример политички мотивисане злоупотребе тог закона наводи и оптужницу против босанскохерцеговачког политичара Ејупа Ганића.

Међутим, ЕК сматра да међународно право не спречава било коју државу да своју јурисдикцију прошири и такозваном екстратериторијалном јурисдикцијом или „универзалном јурисдикцијом”. Тај закон, према мишљењу ЕК, „не представља кршење суверенитета дотичне државе” нити представља мешање у унутрашње послове те државе.

ЕК чак наводи да би, и кад би Србија укинула одредбе о оперативном делу где се спомиње надлежност над територијем бивше Југославије, и даље на основу универзалне јурисдикције могла да суди хрватским држављанима за злочине почињене на хрватској територији. Комисија сматра и да би две државе саме требало сваки случај сукоба око јурисдикције да реше међусобном сарадњом.

Ових дана трају интензивне консултације између Хрватске и ЕК, али и с другим државама чланицама, како би се пронашао начин да се процес покрене и Србија до краја јуна отвори поглавље 23. Хрватска верује да би неки од њених захтева требало да буду и мерила ЕУ према Србији у овом поглављу, било као „прелазна мерила” која се сада уводе, било као мерила за затварање.

Портпаролка ЕК за суседску политику и преговоре о проширењу Маја Коцијанчич је поновила раније изнети став ЕК. „Европска комисија с нестрпљењем ишчекује наредне кораке у процесу приступања Србије Европској унији и отварање поглавља 23 о правосуђу и темељним правима и 24 о правди, слободи и безбедности”, навела је она за Танјуг.

Разговори су у току, и ЕК је спремна да пређе на наредне кораке чим буде постигнута једногласност међу државама чланицама, додала је Коцијанчичева.

Упитана да ли је Хрватска кад је потписала споразум с државама ЕУ о уласку у чланство изричито нагласила да неће спречавати улазак у чланство других земаља и постављати препреке Београду, Коцијанчичева је, према Бети, узвратила да је споразум о чланству Хрватске у ЕУ „законски обавезујући документ”.

Шефица преговарачког тима Србије Тања Мишчевић и шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Давенпорт нису могли да потврде наводе медија у вези са ставом Хрватске о отварању поглавља. „Што се тиче информација везаних за потенцијално отварање поглавља 23 и 24, ту информацију немамо ми овде у Србији”, рекла је Мишчевићева новинарима, након радног ручка који је организовала Америчка привредна комора у Србији.

Давенпорт је рекао да је ЕК дала своју препоруку за отварање следећих поглавља и да је сада на чланицама да донесу одлуку. Истичући да је улога ЕК да да своју препоруку и да оцењује да је земља кандидат спремна за отварање поглавља, поручио је: „Сада морамо да сачекамо на одлуке земаља чланица.”

С друге стране, министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је у Јагодини да верује да ће ЕУ и све остале земље подржати Србију, те да ћемо успети да отворимо поглавља. „Хрватска је изразила неке своје резерве. Ми треба да радимо оно што је до нас. Свакако да нећемо да молимо никога, јер знамо колико смо радили и колико смо успешни у томе. Верујем да ће нас ЕУ подржати, и све остале земље, и да ћемо успети да отворимо поглавља”, рекла је она новинарима.

Коментаришући одлуку Брисела да одбаци хрватске захтеве, професор Факултета политичких наука Иво Висковић рекао је да је то показатељ принципијелности ЕУ и порука да она нема усађен став против Србије, нити, с друге стране, да Хрватска може да рачуна на аутоматску подршку ЕУ.

Он је, у изјави Танјугу, рекао да је у овом тренутку пресудно то да се спор између Србије и Хрватске враћа на билатерални ниво и додао да на основу медијских написа може да се види да је ЕК одбацила део који се односи на јурисдикцију за суђење ратним злочинцима.

„Колико се може приметити, није изричито одбацила и остале наводе.

У том случају Хрватска ће вероватно инсистирати на некима од њих, ако не у овом тренутку, да се заустави отварање, онда у сваком случају да уђе у садржај преговора са Србијом и да се не може закључити 23. поглавље док се то не испуни”, рекао је Висковић, истичући да ЕУ не поседује механизам којим би могла да натера земљу чланицу да поступи на начин на који би Брисел то желео.