EK odbacila hrvatske uslove Beogradu

Sve je jači pritisak na Zagreb da odustane od svojih uslova za otvaranje poglavlja 23 sa Srbijom. Hrvatski mediji preneli su da je Evropska komisija odbacila hrvatske zahteve u sporu sa Srbijom kojim je praktično blokirala Srbiju u pregovaračkom procesu i otvaranju tog poglavlja.

Reč je pre svega o pitanju srpskog zakona o univerzalnoj jurisdikciji za ratne zločine, za koji EK kaže da ne treba da bude uslov za otvaranje pregovora u poglavlju 23 o pravosuđu i osnovnim pravima, te da takav stav zastupa od početka.

Zagrebački „Jutarnji list” naveo je, prenoseći interni dokument EK, da je prigovor Hrvatske na zakon po kojem Srbija sudi za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj EK odbacila i pre nego što je Hrvatska blokirala Srbiju.

Hrvatska navodi da pažljiva analiza tog zakona jasno pokazuje da se ne odnosi na načela univerzalne jurisdikcije, jer se ne odnosi na teritoriju bilo koje države, već se ograničava samo na one s područja bivše Jugoslavije. „Ovaj zakon stvara novi hibridni princip, nepoznat savremenom međunarodnom i komparativnom pravu”, navodi Hrvatska u svojim argumentima.

Zagreb ističe i da je Srbija jedina koja u svoju nadležnost proširuje krivičnu jurisdikciju izvan svoje teritorije na selektivan način, na šest drugih država, te da Srbija krši i načelo primene univerzalne jurisdikcije „u dobroj veri”.

Hrvatska kao primer politički motivisane zloupotrebe tog zakona navodi i optužnicu protiv bosanskohercegovačkog političara Ejupa Ganića.

Međutim, EK smatra da međunarodno pravo ne sprečava bilo koju državu da svoju jurisdikciju proširi i takozvanom ekstrateritorijalnom jurisdikcijom ili „univerzalnom jurisdikcijom”. Taj zakon, prema mišljenju EK, „ne predstavlja kršenje suvereniteta dotične države” niti predstavlja mešanje u unutrašnje poslove te države.

EK čak navodi da bi, i kad bi Srbija ukinula odredbe o operativnom delu gde se spominje nadležnost nad teritorijem bivše Jugoslavije, i dalje na osnovu univerzalne jurisdikcije mogla da sudi hrvatskim državljanima za zločine počinjene na hrvatskoj teritoriji. Komisija smatra i da bi dve države same trebalo svaki slučaj sukoba oko jurisdikcije da reše međusobnom saradnjom.

Ovih dana traju intenzivne konsultacije između Hrvatske i EK, ali i s drugim državama članicama, kako bi se pronašao način da se proces pokrene i Srbija do kraja juna otvori poglavlje 23. Hrvatska veruje da bi neki od njenih zahteva trebalo da budu i merila EU prema Srbiji u ovom poglavlju, bilo kao „prelazna merila” koja se sada uvode, bilo kao merila za zatvaranje.

Portparolka EK za susedsku politiku i pregovore o proširenju Maja Kocijančič je ponovila ranije izneti stav EK. „Evropska komisija s nestrpljenjem iščekuje naredne korake u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji i otvaranje poglavlja 23 o pravosuđu i temeljnim pravima i 24 o pravdi, slobodi i bezbednosti”, navela je ona za Tanjug.

Razgovori su u toku, i EK je spremna da pređe na naredne korake čim bude postignuta jednoglasnost među državama članicama, dodala je Kocijančičeva.

Upitana da li je Hrvatska kad je potpisala sporazum s državama EU o ulasku u članstvo izričito naglasila da neće sprečavati ulazak u članstvo drugih zemalja i postavljati prepreke Beogradu, Kocijančičeva je, prema Beti, uzvratila da je sporazum o članstvu Hrvatske u EU „zakonski obavezujući dokument”.

Šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević i šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport nisu mogli da potvrde navode medija u vezi sa stavom Hrvatske o otvaranju poglavlja. „Što se tiče informacija vezanih za potencijalno otvaranje poglavlja 23 i 24, tu informaciju nemamo mi ovde u Srbiji”, rekla je Miščevićeva novinarima, nakon radnog ručka koji je organizovala Američka privredna komora u Srbiji.

Davenport je rekao da je EK dala svoju preporuku za otvaranje sledećih poglavlja i da je sada na članicama da donesu odluku. Ističući da je uloga EK da da svoju preporuku i da ocenjuje da je zemlja kandidat spremna za otvaranje poglavlja, poručio je: „Sada moramo da sačekamo na odluke zemalja članica.”

S druge strane, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je u Jagodini da veruje da će EU i sve ostale zemlje podržati Srbiju, te da ćemo uspeti da otvorimo poglavlja. „Hrvatska je izrazila neke svoje rezerve. Mi treba da radimo ono što je do nas. Svakako da nećemo da molimo nikoga, jer znamo koliko smo radili i koliko smo uspešni u tome. Verujem da će nas EU podržati, i sve ostale zemlje, i da ćemo uspeti da otvorimo poglavlja”, rekla je ona novinarima.

Komentarišući odluku Brisela da odbaci hrvatske zahteve, profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković rekao je da je to pokazatelj principijelnosti EU i poruka da ona nema usađen stav protiv Srbije, niti, s druge strane, da Hrvatska može da računa na automatsku podršku EU.

On je, u izjavi Tanjugu, rekao da je u ovom trenutku presudno to da se spor između Srbije i Hrvatske vraća na bilateralni nivo i dodao da na osnovu medijskih napisa može da se vidi da je EK odbacila deo koji se odnosi na jurisdikciju za suđenje ratnim zločincima.

„Koliko se može primetiti, nije izričito odbacila i ostale navode.

U tom slučaju Hrvatska će verovatno insistirati na nekima od njih, ako ne u ovom trenutku, da se zaustavi otvaranje, onda u svakom slučaju da uđe u sadržaj pregovora sa Srbijom i da se ne može zaključiti 23. poglavlje dok se to ne ispuni”, rekao je Visković, ističući da EU ne poseduje mehanizam kojim bi mogla da natera zemlju članicu da postupi na način na koji bi Brisel to želeo.