Отровна крила лептира вране

Кад огреје сунце, на топлим пешчаним обалама земаља на југу Азије и на северозападу Аустралије сунчају се и напајају водом хиљаде лептира врана. Осим на овим појилима, окупљају се и у шумама тражећи хлад у жарким подневима. Са цвета на цвет, са листа на лист, лењо машући као ноћ црним крилима облећу жбунове и дрвеће без страха од грабљиваца. Њихова тела и крила пуна су отровних алкалоида, тако да лептири вране немају природних непријатеља: животиња која једном прогута неког од ових црнокрилих лепотана поквариће стомак, повратити свој плен и заувек запамтити да није за јело.

Отровне хемикалије доспевају у тело лептира вране преко хране, коју поједе још док се налази у стадијуму гусенице, а лептир их током живота обнавља пијући отровно млеко тропских биљака. Кад се излегне из сјајнобелог јајашцета које је женка причврстила на доњој страни младог листа, гусеница и даље већину времена проводи кријући се под лишћем. Листовима отровних биљака се и храни. На њеном јеловнику налазе се, поред других биљака, и листови смокве, млечике и олеандера, као и неких врста пузавица. Да не би у тело унела превише отрова, гусеница прво прегризе централну жилу листа, како би прекинула довод отровних сокова. Затим грицне и неколико мањих жилица, а онда једе само део листа код којег је на тај начин прекинула природну заштиту. Отрови се складиште у масном ткиву, где остају до краја живота.

За разлику од лептира, чија су крила сјајноцрна, са белим шарама по ивици, гусеница је обојена јарким бојама, којима упозорава потенцијалне грабљивце да није за јело: ишарана је тамнобраон и белим пругама, а црвено-наранџаста линија протеже јој се дуж целог тела. Да би се огладнеле животиње које би могле да је поједу додатно збуниле, на телу гусенице налазе се и три пара дугих пипака, па се на први поглед не може разазнати на којој јој је страни предњи, а на којој задњи део.

Кад гусеница направи довољно масних залиха, замотава се и претвара у лутку. И овако сакривен од света, будући лептир упозорава околину да га не треба дирати јер није јестив: чаура у којој се налази на светлости се пресијава златном бојом. Касније, кад чаура очврсне, њена боја се мења и прелази у црну.

Лептир врана из чауре излази ујутро. Крила су му склопљена и веома ситна. Да би достигао свој коначни изглед, потребно је да се крилца испуне телесном течношћу и очврсну на сунцу. Тек после два сата сунчања може да полети. Током свог кратког живота, када другачије не може да се одбрани од опасности, лептир врана прибегава трику: пада на тле, глумећи да је мртав. Кад опасност прође, црни лепотан се чудесно опоравља и одлеће на безбедно место.

Д. Д.