Кикинда окупља младе програмере

Кикинда – Двадесетпетогодишњи Кикинђанин Марко Кажић прошле године је живео и радио у десетак земаља, од Кине до Русије, као консултант за старт-апе у ИТ сектору, односно за младе фирме које се баве информационом технологијом и послују широм планете. Сада заједно са својим пријатељима програмерима ради на удруживању младих који се баве информационим технологијама. Вратио се у родну Кикинду желећи да оснује своју старт-ап фирму. „Моја идеја је да овде оформимо дигиталну школу која ће омогућити људима, без обзира на то да ли су у малој или великој средини, да путем интернета уче програмирање и дизајн и да се баве ИТ предузетништвом. Сматрам да Кикинда има великих потенцијала за то”, каже за наш лист Кажић.

Он је иницирао оснивање Кикиндске технолошке заједнице, желећи да окупи и омогући сарадњу младих који се баве програмирањем, дизајном и ИТ предузетништвом. „Циљ нам је да кроз групу размењујемо знања и помогнемо једни другима. Заједничким снагама успећемо много више него сами. План нам је да се састајемо једном месечно и организујемо предавања, презентације радова. Организоваћемо и радионице намењене почетницима”, додаје наш саговорник, очекујући да се у наредном периоду у технолошку заједницу, која сада броји седамдесетак младих, укључе и колеге из других градова. „Програмери могу да раде са било ког места на свету. Предности Кикинде су близина Мађарске и Румуније, добра инфраструктура, леп амбијент, а трошкови живота су неупоредиво мањи у односу на веће градове”, објашњава Кажић.

Он је са својим пријатељем Срђаном Панићем покренуо програмерски пројекат, који је за један дан доспео на друго место глобалне ранг-листе популарности, изнад „Фејсбукових” и „Гуглових” пројеката. Програмски код који је урадио Срђан, и који је срж њиховог пројекта, заправо је библиотека података која се користи за базичну технологију у фирмама попут „Интела” и „Гугла”.

Контактирао их је и један научник из НАСА заинтересован да користи код. Панић истиче да је за програмирање важан рад на реалним пројектима и међусобно повезивање стручњака. „Није довољно учити теорију, јер је пракса веома важна. Повезивање са људима који се баве овим послом може пуно да помогне, па је и то један од разлога за оснивање заједнице”, наводи Панић.

Двојица младих Кикинђана студирали су информационе технологије, али су напустили факултете и самостално се посветили усавршавању у тој области. Марко Кажић каже да му то што нема факултетску диплому не представља потешкоћу у послу. „Желео сам да на факултету учим о томе шта је то што ће бити потребно сутра, а не шта је требало пре десет година. Хтео сам да сазнам да ли могу да направим неки конкретан пројекат, да увидим шта се то у индустрији тражи и да идем ка томе”, закључује Марко кога рад на новом пројекту већ идуће недеље води пут Естоније.