Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Много интерпретатора, мало аутора

Александар Саша Локнер представиће 19. априла у сали „Арсен” београдског „Пароброда” старе али и нове композиције, писане за филм
Много интерпретатора, мало аутора
Александар Саша Локнер (Фото А. Васиљевић)

После Матије Дедића и Корнелија Ковача некако се логично надовезује да наредни велики клавијатуриста који ће 19. априла свирати у част великог Арсена Дедића у сали „Пароброда”, названој кратко „Арсен”, буде Александар Саша Локнер, композитор, аранжер и стални дугогодишњи члан „Бајаге и инструктора”.

– Велика ми је част што сам у друштву Бате и Матије и свих осталих који ће после мене свирати. Нисам много наступао као солиста последњих година јер сам се више бавио примењеном музиком, компоновао и аранжирао за позориште и филм па ми је заиста велики изазов да обновим материјал који сам 1996. снимао са Лазом Ристовским. Реч је о нашем албуму „Наос” и ево, после две деценије, желим да подсетим пријатеље и публику на Лазин и мој заједнички пројекат. Представићу и нумере с мог соло албума „Транс Европа експрес” из 2005. на којем преовлађује електроника за разлику од „Наоса” који је етно амбијентални пројекат двојице клавијатуриста – каже Саша Локнер који се последњих година некако „бацио” у воде позоришне и филмске музике и напросто се за позориште „Бошко Буха” везао као да му је друга кућа.

Рад на филму са Славком Штимцем и Мирјаном Јоковић
– Ове године сам радио и музику за филм под радним називом „Име Добрица, презиме непознато” редитеља Срђе Пенезића. То је драма – исповест у којој главне улоге тумаче Славко Штимац и Мирјана Јоковић. Прича о остављеном детету које проналазе непознати бака и дека и одгајају га с много љубави, али и остају без њега... Прича која иде од седамдесетих година прошлог века до данашњих дана у којој и дете „глуми” Славко Штимац уз помоћ једног код нас потпуно новог, врло сложеног филмског поступка. Поступка у којем се користе улоге које је Славко тумачио као дете у „Вуку самотњаку”, „Салашу у Малом Риту”.... Цео филм је под музиком и, морам да признам, било је то једно велико искуство за мене. Радио сам музику скоро годину дана. Из филма је произашло неколико тема којима сам врло задовољан и које ћу такође извести у „Пароброду” – истиче Локнер.

– Недавно смо имали премијeру „Звездастог витеза” који је врло лепо прошао. „Бошко Буха” ми је занимљив јер су тамо мали мјузикли за, условно речено, децу. Разлика између малог и класичног мјузикла је у томе што у овом првом нема живог оркестра, већ глумци певају на матрицу. Из „Бухе” ме најчешће зову управо ту врсту да радим – објашњава Локнер и признаје да му је једноставније да уради класичну драмску представу него представу за децу.

– Када за њих мале радите, одговорност је много већа. Морате онако „до даске” да урадите главну тему, а синглове тако да постану хитични, да их клинци прихвате и заволе – истиче Локнер који је радио и музику за „Црвенкапу”, „Кишу”, „Снежну краљицу”, „Царевог заточеника” за шта је награђен Стеријином наградом.

У групу „Бајага и инструктори” дошао је само годину дана након њеног оснивања – 1985. и то након одслужења војног рока у ондашњој Југославији. И, како каже, до средине деведесетих година група је свирала у просеку између 100 и 135 концерата годишње.

– Нешто више концерата од нас, до 150 имали су у оно време „Бијело дугме”, „Парни ваљак”, „Леб и сол”, а ми смо са „Рибљом чорбом” бројали исто. Практично, наступали смо сваки други, трећи дан. Ишли смо на турнеје, лагано прелазили из места у место по целој Хрватској и БиХ. А онда су дошле деведесете и бендови су морали да се прилагоде новонасталој ситуацији. Заправо, пола наше публике отишло је у иностранство. Бајага је тада направио песму „Моји су другови”, химну дијаспоре, и захваљујући њој нама су се отворила врата наступа у иностранству. Наша каријера се из региона пребацила у дијаспору. Дошли смо у ситуацију да од 1995. до 2000. два пута свирамо на Новом Зеланду, у Окланду и Велингтону, а да у истом том периоду не одемо до, рецимо, Ниша. Апсурд! Паралелно с тим у земљи и региону мањи градови су се културно урушили, све је мање места за свирање. Или у халама нема грејања или људи немају навику да иду на свирку – прича наш саговорник напомињући да од 2000. поново у музичким водама почиње да се успоставља „нормалан систем рада”.

– Вратили смо се у регион и ту свирамо велике концерте. Последњих неколико година углавном се свира у летњем периоду, на фестивалима. Бенд највише ради од јуна до краја септембра. Зими наступамо у великим аренама – каже Саша Локнер.

На питање каква је будућност српске музичке сцене, кратко каже:
– Добра.

– Биће музичара довољно и биће квалитетнији него што смо ми били. Што се тиче извођача, можемо да будемо мирни. Много је талентоване деце. Али, ауторство је у кризи. И то већ неко време. Ако слушате радио можете да приметите да је најприсутнији југо–рок, аутори из старих времена. Мало је нових, на прсте их можете набројати. Ми имамо више фантастичних певачица и певача него раније, али мање добрих аутора, поготово немамо довољно добрих текстописаца – сматра Локнер.

------------------------------------------------------------------------------

Успешни ђаци који свирају са бендовима, али и самостално

– Од музике могу да живим, али морам баш много да радим. Последњих пет година врло сам поносан што радим у једној приватној музичкој школи из које су већ изашли добри ученици: Бобан Величковић Бис, Богдан Смедеревац, Вељко Лазић, Никола Тавић, Марко Аризановић, већ етаблирани музичари који свирају с великим бендовима, али и самостално, раде соло пројекте, аранжирају. Један од ученика, Страхиња Гавриловић, отишао је на Џез академију у Амстердам – поносно каже Саша Локнер.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.