Шта би дали да су на Вучићевом месту

Оно што спаја све опозиционе партије, како националне – „проруске”, тако и проевропске, јесте што се на овим изборима боре за политички живот или смрт: ако не прескоче магичних пет одсто, неће бити пара из државне касе, медији ће их полако заборављати, а њихови лидери ће свом чланству морати да објасне разлоге за даљи останак на партијском трону.

За разлику од поменуте опозиције, социјалисти, који се надају да ће и даље остати у власти, у нешто су лагоднијој позицији и очекују да ће бити „вицешампиони” ових избора.

Имају стабилно бирачко тело и њима ће највећи успех бити ако коалиција око СНС-а не освоји 126 посланика, што је иначе изборни циљ напредњака.

Овим речима је један од високих функционера СНС-а направио пресек очекивања изборне утакмице политичких партија и покрета.

На почетку изборне кампање све партије, рачунајући ту СРС и коалицију ДСС-Двери, биле су оптимистичне и ниједна није доводила у питање да ли ће прећи цензус. Страначки лидери су по медијима лицитирали колико ће њихова изборна листа имати посланичких места у будућем сазиву.

По тим рачуницама, све опозиционе партије освојиле би 100 одсто гласова, док за напредњаке и социјалисте готово да нико не би гласао.

Ове спекулације Вучић је тада прокоментарисао речима да ће се у том случају напредњаци грчевито борити за цензус.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ