Šta bi dali da su na Vučićevom mestu

Ono što spaja sve opozicione partije, kako nacionalne – „proruske”, tako i proevropske, jeste što se na ovim izborima bore za politički život ili smrt: ako ne preskoče magičnih pet odsto, neće biti para iz državne kase, mediji će ih polako zaboravljati, a njihovi lideri će svom članstvu morati da objasne razloge za dalji ostanak na partijskom tronu.

Za razliku od pomenute opozicije, socijalisti, koji se nadaju da će i dalje ostati u vlasti, u nešto su lagodnijoj poziciji i očekuju da će biti „vicešampioni” ovih izbora.

Imaju stabilno biračko telo i njima će najveći uspeh biti ako koalicija oko SNS-a ne osvoji 126 poslanika, što je inače izborni cilj naprednjaka.

Ovim rečima je jedan od visokih funkcionera SNS-a napravio presek očekivanja izborne utakmice političkih partija i pokreta.

Na početku izborne kampanje sve partije, računajući tu SRS i koaliciju DSS-Dveri, bile su optimistične i nijedna nije dovodila u pitanje da li će preći cenzus. Stranački lideri su po medijima licitirali koliko će njihova izborna lista imati poslaničkih mesta u budućem sazivu.

Po tim računicama, sve opozicione partije osvojile bi 100 odsto glasova, dok za naprednjake i socijaliste gotovo da niko ne bi glasao.

Ove spekulacije Vučić je tada prokomentarisao rečima da će se u tom slučaju naprednjaci grčevito boriti za cenzus.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU