Бундесвер не ратује прековремено

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Четворонедељна војна вежба у Норвешкој под називом „Хладан одговор 2016” требало је да учврсти вољу и издржљивост снага НАТО-а у тешким временским условима, али је насупрот томе добила неочекиван обрт. После 12 дана вежбе, немачки војници су се једноставно спаковали и отишли. Али не зато што нису могли више да издрже ледену норвешку зиму, већ зато што по немачком закону нису смели више да раде јер су искористили сав дозвољени износ прековременог рада.

Усред војне вежбе, која је у зимским условима очигледно симулирала одговор на напад земље као што је Русија, представници Бундесвера (немачка војска) бацили су пушке и отишли у шаторе на поподневну дремку, јер им домаћи закон дозвољава само 41-часовну радну недељу, а прековремени рад не може да им буде надокнађен новцем, већ искључиво слободним данима.

И док већина Европљана замишља немачку војску јаку као у време неславне нацистичке прошлости, немачки војници се жале Хансу Петеру Бертелсу, посланику Бундестага задуженом за парламентарно надгледање војних снага, да проводе читаве дане не радећи ништа због стриктних ограничења радног времена.

Због тога је Бертелс позвао владу да повећа флексибилност у овој области тако што ће променити недељно ограничење броја радних сати на годишње ограничење. Према његовим речима, војници су му рекли како су натерани да у пола пет после подне једноставно затворе центре за обуку у касарнама.

„Не може се толерисати то да не можемо да испунимо своје обавезе у НАТО-у због правила о прековременом раду”, каже Бертелс.

Стање у немачкој војсци је већ неко време у жижи интересовања јавности, нарочито после открића да су војници због мањка опреме били принуђени да вежбају користећи дрвене штапове уместо пушке. Осим тога, прошлог децембра је откривено да је мање од половине немачке флоте од 66 борбених авиона „торнадо” заиста спремно за летење, а годину дана раније исто је утврђено и за 24 од укупно 56 транспортних авиона Бундесвера, који су од кључне важности за мисије у Ираку и западној Африци. Слични проблеми у квалитету и оперативности утврђени су и код хеликоптера, оклопних транспортера и поморских фрегата, али упркос томе све донедавно министарка одбране Урсула фон дер Лајен није подизала годишњи војни буџет, који износи око 34,3 милијарде евра.

Крајем марта влада канцеларке Ангеле Меркел је напокон одлучила да у наредне четири године за 10,2 милијарде евра повећа улагање у војску, али војници, војни стручњаци па чак и социјалдемократски коалициони партнери у њеној влади истичу да то није довољно за модернизацију Бундесвера.

„То је ништа више до одржавање способности Немачке да делује у складу са својом одбрамбеном политиком”, истиче Андре Вистнер, шеф синдиката немачких војника, додајући да је у наредне четири године војсци неопходно бар 18,5 милијарди. „Недовољно финансирање Бундесвера је далеко од краја, иако је овај потез владе корак у добром смеру.”

Према овом плану, немачки војни буџет би следеће године требало да износи 36,61 милијарду евра, да би до 2020. порастао на 39,18 милијарди. Но то ће и даље бити тек око 1,2 одсто бруто друштвеног производа (БДП) иако, као чланица НАТО-а, Немачка има обавезу да на војне снаге годишње улаже два одсто БДП-а. Због ове штедљивости, Берлин је годинама на мети критика савезника у НАТО-у, нарочито САД и Велике Британије, које знатно већи део својих државних буџета троше на одбрану за разлику од Немачке, али и Француске и Италије.

Министарка одбране пак тврди да она жели да у наредних 15 година потроши 130 милијарди евра како би војска коначно била осавремењена и како би били решени већ дуже време актуелни проблеми са војном опремом. Ипак, овим повећањем и најавом већих улагања демохришћанска министарка није освојила срца социјалдемократских партнера у власти, који су сагласни са критикама које стижу од синдиката војника.

„Додатних 10 милијарди евра у буџету уопште није довољно”, каже за дневни лист „Велт” Рајнер Арнолд, посланик СПД-а задужен за питање одбране.

Ово, међутим, није једино војно питање око кога се ломе копља у владајућој коалицији. Још актуелнија је дебата око тога да ли би требало променити устав тако да војници могу да буду распоређени широм Немачке како би помогли полицији у борби против тероризма, а не само привремено у случајевима елементарних непогода.

„Бундесвер не би требало да буде коришћен као јефтино резервно особље полиције, која је бројчано вероватно превише смањена”, рекао је за лист „Нордвест цајтунг” Бартелс. „Коришћење војника као трајни додатак полицији унутар Немачке било би противно Уставу и тада би војници радили посао за који нису обучавани. Трупе Бундесвера су у многим областима већ на граници издржљивости.”

Немачке војне снаге су тренутно у поморским мисијама на Средоземљу, Егејском мору и код рога Африке, али и у копненим мисијама на Косову, у Турској, Либану, Судану, Јужном Судану, Малију, Либерији и Западној Сахари, а свуда као део операција Уједињених нација, НАТО-а или Европске уније.

Међутим, откад су избегличка криза и талас терористичких напада запљуснули, конзервативци из ЦДУ Ангеле Меркел, као и из њима сестринске ЦСУ баварског премијера Хорста Зехофера, траже да устав буде промењен тако да се омогући распоређивање војске и унутар Немачке.

„Сматрам важним и неопходним да у изузетним случајевима можемо да распоредимо Бундесвер унутар земље”, каже за лист „Минхнер меркур” баварски министар унутрашњих послова Јоахим Херман, додајући да би „хитни случајеви” као што су терористички напади у Паризу и Бриселу могли да буду основа да се у Немачкој превазиђе историјска подела на војне и полицијске задатке.

Ипак, СПД не жели да подржи ову промену уставу, а без њихове подршке неће бити могуће да деемохришћани обезбеде двотрећинску већину у Бундестагу која је неопходна за промену Устава.