Bundesver ne ratuje prekovremeno

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Četvoronedeljna vojna vežba u Norveškoj pod nazivom „Hladan odgovor 2016” trebalo je da učvrsti volju i izdržljivost snaga NATO-a u teškim vremenskim uslovima, ali je nasuprot tome dobila neočekivan obrt. Posle 12 dana vežbe, nemački vojnici su se jednostavno spakovali i otišli. Ali ne zato što nisu mogli više da izdrže ledenu norvešku zimu, već zato što po nemačkom zakonu nisu smeli više da rade jer su iskoristili sav dozvoljeni iznos prekovremenog rada.

Usred vojne vežbe, koja je u zimskim uslovima očigledno simulirala odgovor na napad zemlje kao što je Rusija, predstavnici Bundesvera (nemačka vojska) bacili su puške i otišli u šatore na popodnevnu dremku, jer im domaći zakon dozvoljava samo 41-časovnu radnu nedelju, a prekovremeni rad ne može da im bude nadoknađen novcem, već isključivo slobodnim danima.

I dok većina Evropljana zamišlja nemačku vojsku jaku kao u vreme neslavne nacističke prošlosti, nemački vojnici se žale Hansu Peteru Bertelsu, poslaniku Bundestaga zaduženom za parlamentarno nadgledanje vojnih snaga, da provode čitave dane ne radeći ništa zbog striktnih ograničenja radnog vremena.

Zbog toga je Bertels pozvao vladu da poveća fleksibilnost u ovoj oblasti tako što će promeniti nedeljno ograničenje broja radnih sati na godišnje ograničenje. Prema njegovim rečima, vojnici su mu rekli kako su naterani da u pola pet posle podne jednostavno zatvore centre za obuku u kasarnama.

„Ne može se tolerisati to da ne možemo da ispunimo svoje obaveze u NATO-u zbog pravila o prekovremenom radu”, kaže Bertels.

Stanje u nemačkoj vojsci je već neko vreme u žiži interesovanja javnosti, naročito posle otkrića da su vojnici zbog manjka opreme bili prinuđeni da vežbaju koristeći drvene štapove umesto puške. Osim toga, prošlog decembra je otkriveno da je manje od polovine nemačke flote od 66 borbenih aviona „tornado” zaista spremno za letenje, a godinu dana ranije isto je utvrđeno i za 24 od ukupno 56 transportnih aviona Bundesvera, koji su od ključne važnosti za misije u Iraku i zapadnoj Africi. Slični problemi u kvalitetu i operativnosti utvrđeni su i kod helikoptera, oklopnih transportera i pomorskih fregata, ali uprkos tome sve donedavno ministarka odbrane Ursula fon der Lajen nije podizala godišnji vojni budžet, koji iznosi oko 34,3 milijarde evra.

Krajem marta vlada kancelarke Angele Merkel je napokon odlučila da u naredne četiri godine za 10,2 milijarde evra poveća ulaganje u vojsku, ali vojnici, vojni stručnjaci pa čak i socijaldemokratski koalicioni partneri u njenoj vladi ističu da to nije dovoljno za modernizaciju Bundesvera.

„To je ništa više do održavanje sposobnosti Nemačke da deluje u skladu sa svojom odbrambenom politikom”, ističe Andre Vistner, šef sindikata nemačkih vojnika, dodajući da je u naredne četiri godine vojsci neophodno bar 18,5 milijardi. „Nedovoljno finansiranje Bundesvera je daleko od kraja, iako je ovaj potez vlade korak u dobrom smeru.”

Prema ovom planu, nemački vojni budžet bi sledeće godine trebalo da iznosi 36,61 milijardu evra, da bi do 2020. porastao na 39,18 milijardi. No to će i dalje biti tek oko 1,2 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) iako, kao članica NATO-a, Nemačka ima obavezu da na vojne snage godišnje ulaže dva odsto BDP-a. Zbog ove štedljivosti, Berlin je godinama na meti kritika saveznika u NATO-u, naročito SAD i Velike Britanije, koje znatno veći deo svojih državnih budžeta troše na odbranu za razliku od Nemačke, ali i Francuske i Italije.

Ministarka odbrane pak tvrdi da ona želi da u narednih 15 godina potroši 130 milijardi evra kako bi vojska konačno bila osavremenjena i kako bi bili rešeni već duže vreme aktuelni problemi sa vojnom opremom. Ipak, ovim povećanjem i najavom većih ulaganja demohrišćanska ministarka nije osvojila srca socijaldemokratskih partnera u vlasti, koji su saglasni sa kritikama koje stižu od sindikata vojnika.

„Dodatnih 10 milijardi evra u budžetu uopšte nije dovoljno”, kaže za dnevni list „Velt” Rajner Arnold, poslanik SPD-a zadužen za pitanje odbrane.

Ovo, međutim, nije jedino vojno pitanje oko koga se lome koplja u vladajućoj koaliciji. Još aktuelnija je debata oko toga da li bi trebalo promeniti ustav tako da vojnici mogu da budu raspoređeni širom Nemačke kako bi pomogli policiji u borbi protiv terorizma, a ne samo privremeno u slučajevima elementarnih nepogoda.

„Bundesver ne bi trebalo da bude korišćen kao jeftino rezervno osoblje policije, koja je brojčano verovatno previše smanjena”, rekao je za list „Nordvest cajtung” Bartels. „Korišćenje vojnika kao trajni dodatak policiji unutar Nemačke bilo bi protivno Ustavu i tada bi vojnici radili posao za koji nisu obučavani. Trupe Bundesvera su u mnogim oblastima već na granici izdržljivosti.”

Nemačke vojne snage su trenutno u pomorskim misijama na Sredozemlju, Egejskom moru i kod roga Afrike, ali i u kopnenim misijama na Kosovu, u Turskoj, Libanu, Sudanu, Južnom Sudanu, Maliju, Liberiji i Zapadnoj Sahari, a svuda kao deo operacija Ujedinjenih nacija, NATO-a ili Evropske unije.

Međutim, otkad su izbeglička kriza i talas terorističkih napada zapljusnuli, konzervativci iz CDU Angele Merkel, kao i iz njima sestrinske CSU bavarskog premijera Horsta Zehofera, traže da ustav bude promenjen tako da se omogući raspoređivanje vojske i unutar Nemačke.

„Smatram važnim i neophodnim da u izuzetnim slučajevima možemo da rasporedimo Bundesver unutar zemlje”, kaže za list „Minhner merkur” bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman, dodajući da bi „hitni slučajevi” kao što su teroristički napadi u Parizu i Briselu mogli da budu osnova da se u Nemačkoj prevaziđe istorijska podela na vojne i policijske zadatke.

Ipak, SPD ne želi da podrži ovu promenu ustavu, a bez njihove podrške neće biti moguće da deemohrišćani obezbede dvotrećinsku većinu u Bundestagu koja je neophodna za promenu Ustava.