Лицемерство без границе

Делује сасвим невероватно или као некакав предизборни спин – степен слободе медија у свету се смањује, док се Србија на тој истој лествици пење. Анализирајући медијске слободе у 180 држава, Репортери без граница оценили су да је наша земља на 59. месту и да су иза нас остали Хрватска, Мађарска, БиХ, Албанија, Грчка, Црна Гора, Бугарска и Македонија.

У односу на 2015. померили смо се за осам места, док смо пре само шест година били 85. на светској ранг-листи слободе изражавања. И ту се завршава ружичаста прича о медијима у земљи Србији.

Јер напредак на листи и текст који описује стање медијских слобода у Србије јесу у озбиљној свађи. Репортери кажу да су новинари под финансијским и уредничким притисцима, да је истраживачко новинарства, пре свих БИРН мета прогона, да медијски закони никада нису ступили на снагу…

Од када је Брисел аминовао, а Скупштина Србије усвојила медијске законе без посла је остало око 1.000 новинара, угашено је на десетину медија, смањени су приходи…

И све то по слову закона. Медијска реформа је, вероватно, најбржа реформа коју је наше друштво видело. Отуда и овакви резултати.

Ово није први пут да Репортери без граница стање о српским медијима оцењују паушално. Када су анализирали 2009. сметнули су с ума да је те године донет Закон о информисању, чувен по томе што је предвиђао драконске казне за медије.

Памтимо га и као акт који је усвојен како би се један министар обрачунао са једним таблоидом. Аналитичари медија из Репортера су се сетили тог закона годину дана касније, иако у медијима свуда у свету и даље влада правило да је и дан кашњења сасвим недопустив.

Када су упутили подршку „новинарима који нису желели да клекну пред владом”, новинарку Златију Лабовић прекрстили су у Набовић.

Недавно се влади, а потом и европским институцијама обратило 60 организација цивилног друштва из Србије због наводног угрожавања владавине права у сфери јавног информисања. Тражили су да се угаси Танјуг и да се донесу нови медијски закони.

Убрзо се испоставило не само да највећи број организација нема никакве везе са медијима, већ да не знају ни шта су потписали.

„Ми потписујемо много ствари, али нисмо баш стручни у свим областима. Рачунам, ако ЈУКОМ нешто пошаље да могу да потпишем”, објаснили су у једном удружењу.

Немачки Маршалов фонд са седиштем у Вашингтону шокирао се сазнањем да се данас неко у свету бави пропагандом. Глобалну телевизију „Раша тудеј” и портал Спутњик прогласили су руским невојним оружјем.

У Америци је забрањена пропаганда државним средствима због чега се ни у једној од 52 државе САД не чује Глас Америке, нити Слободна Европа. У Србији, земљи медијских неслобода, присутни су и Глас Америке, Дојче веле, Радио Слободна Европа, али ниједна међународна организација није показала забринутост због пропаганде док се није појавио тај проклети Спутњик.