Ни јаја из Србије не могу у ЕУ

Србија је једина држава у окружењу у којој се не обележавају јаја и која због неусаглашености са ветеринарским прописима Европске уније нема дозволу за извоз јаја у ЕУ, сазнаје „Политика”. Конкретно, држави се замера што не спроводи контролу салмонеле по стандардима Уније.

Додатан проблем је што нам није дозвољен ни превоз јаја преко територија држава чланица (идентично као и са свињским месом) па произвођачима остају недоступне и поједине земље ЦЕФТА са којима би било могуће договорити извоз.

У Управи за ветерину потврдили су ову информацију за наш лист уз објашњење да се у Србији „мониторинг на салмонелозу ради у складу са националним законодавством”. То ипак није довољно ако желимо да те производе извеземо на европско тржиште. 

– Све док не усагласимо прописе у овој области неће бити могућ извоз конзумних јаја у ЕУ. То, међутим, изискује велика финансијска средства – кажу у Управи за ветрину Министарства пољопривреде.

На питање због чега се у нашој земљи не обележавају јаја као на свим другим тржиштима, што је уједно и вид борбе против нелегалног промета, у министарству неодређено одговарају да се „тренутно ради на усклађивању са ЕУ прописима”.

Последња држава која је добила зелено светло за пласман конзумних јаја у ЕУ била је Македонија. Европски инспекторат за храну објавио је да је ова држава успела да заокружи програм за контролу салмонеле и успостави систем за праћење пестицида. Због тога је стављена на списак трећих земаља које у земље ЕУ могу да извозе конзумна јаја. У Македонији, наводи се, постоји око 110 живинарских фарми и оне производе више од 50.000 јаја дневно. Произвођачи су на овај начин добили прилику да прошире послове.

Раде Шкорић, из Пословне заједнице живинара Србије, каже да је у овом тренутку питање да ли бисмо и могли, због цена, да будемо конкурентни на европском тржишту.

– Због свих ограничења, нисмо ни покушали. Много је већи губитак што не можемо да превеземо робу кроз њихове територије и покушамо рецимо да пласирамо јаја на тржиште Молдавије или Русије – каже Шкорић. 

Он истиче да постоји још неколико разлога што Србија није на позитивној листи Брисела за извоз јаја. Рецимо, правилником о добробити животиња није више дозвољено да се коке носиље чувају у класичним, конвенционалним кавезима какви су доминантни у Србији.

Према директиви ЕУ из 2012. траже се такозвани „обогаћени кавези”– шири простор у којима се имитира природни амбијент.

Да бисмо заменили опрему за узгој, што је услов који захтева ЕУ, потребно је улагање од 50 милиона евра, објашњава наш саговорник. Произвођачи немају тај новац, неће им чак, како се најављује, бити доступан ни из ИПАРД фондова па очекују финансијску помоћ државе. 

Србија годишње производи око 1,5 милијарди јаја. Она се тренутно извозе у свега три државе – Македонију, Босну и Херцеговину и Црну Гору. Постоји више од 800 регистрованих произвођача, а око 20 великих фарми покривају више од половине тржишта. Највећи произвођачи би, по речима појединих наших саговорника, имали капацитет за већи извоз а за то што им европско тржиште није доступно криве државу. 

– Сваки озбиљан произвођач је за легализацију тржишта. Оно што сада имамо, а о томе нико не прича, јесте да се јаја производе на великим фармама а продају око пијаца као домаћа. Црно тржиште је у успону, имамо бар 15.000 до 20.000 кокошака које уопште нису под ветеринарским надзором – тврди саговорник „Политике” који је желео да остане анониман.